Veber: Potrebno resetovati pregovore na prvobitni okvir
BRISEL, 19. aprila ( Tanjug) – Briselski sporazum potpisan 2013. godine, uključujući otvaranje direktinih pregovora Beograda i Prištine, i početnu implementaciju dogovorenog, bili su istorijski korak i proces, izjavio je za Tanjug član Saveta za demokratizaciju politike iz Berlina Bodo Veber, dodajući da je, međutim, od takvog istorijskog procesa danas „malo ostalo“.
Povodom osme godišnjice potpisivanja Briselksog sporazuma, Veber ocenjuje da je od početnog napretka u dijalogu Beograda i Prištine, postignutog od 2012 do 2014. godine, proces polako zapadao u krizu, a zatim se i pretvorio u „sopstvenu suprotonost”.
Do toga je došlo zbog, kako smatra Veber, odstupanja od prvobitnog pregovaračkog okvira i pokušaja postizanja ”brzog rešanja” u vidu promene granica, a sve ”iza zatvorenih vrata” i tokom mandata Federike Mogerini.
Nemački anlitičar ocenjuje da je još i u prvoj fazi procesa došlo do pokušaja ometanja ispunjavanja dogovorenog i ”ping-pong igre” između predsednika Aleksandara Vučića i Hašima Tačija, tj. organizivanja paralelnih izbora na obe strane koji su doveli do ”suspenzije implementacije dogovorenog, a zatim i blokade primene”.
”Briselski sporazum iz 2013 godine bio je zamišljen kao prvi sporazum, ali nakon njega nikada nije usledio drugi ili treći. Celokupni proces je pokušao da se spasi napuštanjem postepenog pristupa i prelaskom na neku vrstu brzog rešenja u cilju postizanja sveobuhvatnog sporazuma gde se izgubio prvobitni pregovarački okvir na kojem je dijalog počivao”, kaže Veber.
On smatra da je promenom pristupa, koji je zagovarala tadašnja šefica diplomatije EU Federika Mogerini, od postepenog procesa ka sveonuhvatnom rešenju, došlo i do ”implicitnog priznaja da dotadašnji pristup nije uspeo”, što, prema Veberovim rečima, znači i da je insistiranje na punoj primeni prethodnih sporazuma sada postala ”više floskula nego politička realnost”.
”Već par godina se postavlja pitanje resetovanja pregovora koji bi trebalo da se vrate na prvobitni okvir koji je i omogućio početni napredak viđen od 2012. do 2014. godine. To podrazumeva resetovanje ka istinskim pregovorima o svebuhvatnom i održivom rešenju što bi bio mirovni sporazum”, smatra Veber.
Bodo Veber tvrdi da je resetovanje pregovora, koje je u 2020. godini pripremila EU sa specijalnim posrednikom Miroslavom Lajčkom, bilo onemogućeno od strane adminsitracije američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog izlaslanika Ričarda Grenela.
On napominje da se u 2021. godini postavlja pitanje da li će rekostruisana transatalantska saradnja prema Zapadnom Balkanu imati dovoljno vremena da resetuje proces pregovora Beograda i Prištine pre nego što nemačka kancelarka Angela Merkel siđe sa svoje funcije krajem godine.
”S obzirom na urušavanje ugleda EU i SAD kroz ranije periode u dijalogu, biće potrebno više od slanja pisama. Potrebna je zajednička izjava Bajdena i Merkel sa jasnom porukom o principima i pregovarčkom okviru što bi bio uvod u resetoavanje dijaloga. To se još nije desilo i nisam siguran da imamo preduslove za pravi nastavak procesa”, zaključuje Veber.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.