najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Vodje EU: Terorizam suzbiti, izgraditi evropsku odbranu, granice pod nadzor

Lideri Evropske unije u Briselu najoštrije su danas osudili terorističke napade u Evropi i poručili da će novim merama i tešnjom saradnjom osujetiti udare ekstremizma i terorizma na Evropu, dok će izgradnjom evropske odbrane i angažovanjem gde god je pretnja izvan granica EU zaštiti gradjane i doprineti miru.

Vodji EU su u prvom dokumentu dvodnevnog zasedanja predočili da će i novom tehnologijom i uključivanjem u bitku internet kompanija veoma ojačati borbu protiv nasilnog terorizma preko društvenih mreža, suzbiti finansiranje i širenje ekstremističke ideologije, uz mnogo delotvorniju saradnju članica EU i nadzor granica.

Oni su posebno ukazali na nužnost da se osujeti dolazak stranih terorista, isto kao i da se spreče ekstremisti koji stasavaju unutar EU.

Predsednik Evropskog saveta je takodje saopštio da su šefovi država ili vlada Unije odlučili da se od kompanija vlasnika društvenih mreža izdejstvuje uvodjenje novih tehnologija kojima će se automatski prepoznavati i sprečavati širenje terorističkih štiva i poruka.

Tusk je rekao i da je „istorijskom odlukom“ usvojeno stvaranje „Stalne evropske saradnje u odbrani“ i u roku od tri meseca donesu opipljive mere za sprovodjenje te odluke.

To znači, kako je objasnio i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker da će iz posebnog fonda uložiti sredstva u razvoj i izgradnju jedinstvenih odbrambenih sistema Evropske unije kako bi se ujednačili standardi i tipovi naoružanja i izbeglo trošenje novca na uporednu proizvodnju istih tipova oružja.

Stvaranje „evropske odbrane“, mada ne i posebne evropske armije, korak je na koji su se naročito Nemačka i Francuska odlučili pošto je zaključeno da nova vlada američkog predsednika Donalda Trampa više ne želi da automatski jamči za strategijsku bezbednost Evrope.

Vodji EU su napomenuli da odnosi sa prekoatlantskim saveznicima i „saradnja EU-NATO ostaju ključni za našu sveukupnu bezbednost, omogućavajući nam da uzvratimo na pretnje sajber, hibridnog rata i terorizma“.

Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani je na početku sastanka vodja EU predočio da nevolje kojima se suočava Unija izazvane izlaskom Velike Britanije iz članstva, strahovanjima gradjana od nekontrolisane mondijalizacije, divlje imigracije, terorizma i nezaposlenosti, prete da dovedu do toga da će se populisti i ekstremističke snage približiti vlasti u zemljama Unije.

Tajani je upozorio da EU „više ne sme dozvoliti da tokovima migracija gospodare mreže krijumčara belog roblja“ i rekao da je nužna daleko oštrija bitka protiv divlje imigracije i temeljita reforma prava na azil i solidarne raspodele onih koji traže azil medju članicama EU.

Jer, kako je ukazao, od 2012. je dosad u Uniji azil zatražilo 3,5 miliona ljudi, a UN procenjuju da će idućih godina u proseku u EU stizati po još pola miliona azilanata, mahom iz Afrike južno od Sahare zbog širenja pustinje, gladi, terorizma, bede.

Tajani rešenje vidi u stvaranju mnogo jače kontrole granice, moćne granične straže i pomoći ugroženim afričkim zemljama da oporave privredu i otvore radna mesta, za šta bi moglo da se prikupi oko 44 milijardi evra.

Isto kao i visoka predstavnica EU Federika Mogerini, čelnik EP je naglasio da se centri za migrante moraju uspostaviti na granicama zemalja Sahare i ocenio da je neophodno snažno pomoći i obučiti pograničnu policiju Libije da se stane na put krijumčarima i divljem prilivu migranata u Evropu.

Tajani je posebno upozorio da je terorizam naročito posle učestalih atentata islamskih ekstremista u Evropi postao najveća briga evropskih gradjana i zahtevao daleko usaglašenije korake policije, snaga bezbednosti članica EU, uz mnogo veća ovlašćenja i jačanje policije EU-Europol.

Vodji EU saslušaće predloge britanske premijerke Tereze Mej o merama i načinu kako je London zamislio pregovore o izlasku Velike Britanije iz članstva EU i potom razgovorima o sporazumu novim odnosima dve strane.

Velika pažnja će biti posvećena jačanju privrednog rasta i zapošljavanja u zemljama EU i, kako je ukazao i Tajani, gradjani više nikako ne žele da se evropske kompanije koje rade i s profitom izmeštaju izvan EU.

Cilj je da se postavi dosledna politika nove industrijalizacije i olakša pristup i ravnopravnost evropskim kompanijama na svetskim tržištima.

Evropska komisija je izračunala da bi samo dogradnjom jedinstvenog tržišta prodaje i prometa i robe preko interneta društveni proizvod u EU mogao porasti za 415 miliona evra godišnje i otvoriti 200.000 novih radnih mesta.

Vodji unije danas i sutra u Briselu treba da se dogovore o tome kako institucije i odnose medju partnerima u EU preurediti tako gradjani ponovo veruju da ih Evropa štiti od pogubnih posledica globalizacije, rastućih socijalnih nejednakosti, pogubnih klimatskih promena, nasrtaja islamskog ekstremizma i da stvaranjem moćne evropske odbrane štiti granice od ilegalne imigracije i terorizma.

„Evropa koja štiti“ je takodje ta koja podstiče privredni rast i zapošljavanje i to je ključno geslo s kojim je na samit EU došao francuski presednik Emanuel Makron koji je iznenadjujuće brzo uspeo da se s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel dogovori o ponovnom pokretanju „nemačko-francuske osovine“ u EU.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike