U trendu

Zašto je Makron od celog Zapadnog Balkana markirao baš Srbiju

Kada je u pitanju upliv u politiku na Balkanu, Francuska tu tek mora da izgradi svoje mesto, jer na ovom prostoru postoje mnogo jači igrači od nje. Zato prve poteze Francuske u približavanju Srbiji, prema dobroj tradiciji, treba očekivati u kulturno-prosvetnoj saradnji.

Sada je već izvesno da poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu nije ostala na kurtoaznim najavama i bila je naglašeno prijateljska, posebno zbog grubog faula koji je delegacija Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem doživela u Parizu tokom obeležavanja 100 godina od završetka Prvog svetskog rata.

U govoru pred 200 francuskih ambasadora, Makron je od njih zatražio da se ponovo geografski uključe u događanja na Zapadnom Balkanu, sasvim konkretno pomenuvši posebno Srbiju.

Pariz mora ponovo da investira u zemlje koje Francusku istinski vole, kako ne bi dozvolio da druge evropske sile „igraju igru na mestu Francuske“. U protivnom će, upozorio je Makron, o Zapadnom Balkanu odlučivati SAD, Rusija i Turska, a tu i Nemačka ima svojih zamisli. Makron je ocenio da su te zemlje „mnogo efikasnije i više strateške nego Francuska“.

Podsetivši na posetu Srbiji, primetio je da su u tim zemljama, u kojima Pariz manje investira, predstavnici Francuske dočekivani sjajno.

Značajna poruka
Komentarišući ovu izjavu, Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije kaže da je poseta Beograda Makronu u značajnoj meri otvorila oči i pokazala mnoge manjkavosti francuske spoljne politike.

„Treba pratiti dalje poteze francuskih vlasti i Makrona — na koji način će biti operacionalizovana ta izjava. Da li kroz povećana ekonomska ulaganja, da li kroz naglašeniji politički uticaj, da li kroz neku intenzivnu vojnu saradnju? Dakle, to ostaje da se vidi, ali izjava je veoma značajna i nadovezuje se na onu koju je dao pre nekoliko dana, koja je možda još značajnija — da vreme zapadne hegemonije prolazi usled mnogih grešaka koje je zapadna politika pravila u prethodnom periodu i da bi bila velika greška da se Rusija potpuno odvoji od Zapada i da je koncept mira i stabilnosti nemoguć bez Rusije“, ukazuje Gujaničić za Sputnjik.

Stipendije za studente
Te dve izjave, date u roku od nekoliko dana, po njegovom mišljenju — treba zajednički posmatrati. Na pitanje — u kojoj bi oblasti Francuska najpre našla interes za saradnju sa Srbijom, on ukazuje na ono što je i do sada obeležavalo odnose dve zemlje.

„Mislim da je kulturno-prosvetna saradnja ono što je tradicionalno visoko pozicionirano u srpsko-francuskim odnosima. To znači veći broj stipendija za naše studente, umetnike i naučnike. U domenu kulture i prosvete očekujem zaista podizanje saradnje na jedan mnogo viši nivo. Srbija je, na kraju krajeva, od skora i posmatrač u organizaciji koja okuplja frankofone zemlje. Tu saradnju bi, svakako, mogla da prate i veća francuska ekonomska ulaganja“, objašnjava sagovornik Sputnjika.

Razuman kompromis?
Kada je reč o politici tu, međutim, stvari stoje drugačije, jer su, kako smatra Gujaničić, po sredi najosetljivija i najneizvesnija pitanja. Ono gde bi francuska pomoć nama mogla eventualno da bude dobrodošla, to je po pitanju Kosova i Metohije.

„Pitanje je u kojoj meri Makron može i želi da nametne ili da pozicionira stav o nekom razumnom kompromisu, šta god to značilo, jer Francuska tek mora da izgradi svoje mesto na Balkanu“, kaže Gujaničić, ocenivši da na ovom prostoru već postoje mnogo jači i uticajniji igrači od nje, poput Nemačke, SAD, pa i Rusije, i u izvesnoj meri Turske.

Makron je toga svestan, ističe sagovornik Sputnjika, ali i napominje da treba sačekati makar šest meseci, pa da vidimo potpune efekte njegove posete Beogradu.

(Sputnjik)

Napišite komentar