Crna dalija

Žanr: krimi-drama, misterija, triler
Trajanje: 121 min.
Premisa: Inspirisano najozloglašenijim nerešenim ubistvom u holivudskoj istoriji!

<P ALIGN=justif

SINOPSIS

Priča o opsesiji, ljubavi, korupciji, pohlepi i izopačenosti inspirisana je istinitom pričom o jednom od najbrutalnijih ubistava u istoriji Kalifornije, koje je šokiralo i fasciniralo naciju 1947. U pitanju je ubistvo holivudske starlete koje do danas nije razjašnjeno. Dvojica policajaca, bivši bokseri Li i Baki, istražuju ubistvo ambiciozne glumice Beti En Šort, poznatije kao Crna dalija, koja je napadnuta tako brutalno da su slike ubistva skrivane od javnosti. Dok Lijeva rastuća preokupacija senzacionalnim ubistvom preti da mu uništi romantičnu vezu s Kej, njegov partner Baki privučen je atraktivnom i enigmatičnom Medlin Linskot, ćerkom iz jedne od najuticajnijih porodica u gradu, koja je neobično povezana s ubijenom žrtvom.

O FILMU

Elizabet – Beti Šort rođena je 29. jula 1924. godine u Hajd Parku, u Masačusetsu. Kao i mnoge mlade glumice u vreme Drugog svetskog rata, i ona je jurila veliki san – uspeh u Holivudu. Sa 19 godina krenula je iz doma svog oca u Valjehu za Kaliforniju, u Santa Barbaru, pa na jug, u Los Anđeles. Taj deo njenog života u gradu isti je kao i život većine drugih. Išla je na audicije za probna snimanja, živela je neko vreme u Čenselor arms apartmanima, a priča se da je izlazila na poznata mesta kao što su „Pig“ i „Visl“ na Holivudskom bulevaru, kafe „Formoza“ na Bulevaru Santa Monika, hotel „Biltmor“ na Grand aveniji. Upravo u tom hotelu Beti se 9. januara 1947. godine navodno susrela s jednim prijateljem. To je poslednji put da ju je neko video živu. Zbog njene tamne crne kose, oblačenja u crno, navike da u kosi nosi predivan cvet i filma Alana Lada i Veronike Lejk iz 1946 – „Plava dalija“, dobila je nadimak kako bi je zadirkivali u životu, ali i u smrti.

Ljudi su postali fascinirani njenom živopisnom pričom, koju kao da je neko izvukao iz romana Rejmonda Čendlera ili Dasijela Hemeta. Istina je, svako ko je bio uvučen u ovaj slučaj postao je opsednut ili očuvanjem ili blaćenjem njenog ugleda. Ovaj zločin oduvao je 1947. godine Holivud i celu zemlju. Prestonica zabave bila je preplavljena mafijaškim bosovima, pokvarenim producentima, korumpiranim policajcima i ljudima spremnim da iskoriste mladu ženu i sočne detalje njenog ubistva. Mesecima su novine poput „Los Anđeles tajmsa“ na naslovne strane stavljale naslove kao što su: „Ko je ubio Beti Šort?“ ili „Crna tašna, cipele: Dalijini tragovi!“

Njena priča postala je priča o holivudskoj legendi i zaokupila maštu dečaka za ceo život. Beti je ušla u um pisca Džejmsa Elroja još dok je bio mali. Imao je samo 11 godina kad mu je otac poklonio krimi-antologiju „The Badge“ Džeka Veba. Vebov prikaz na deset strana o odlasku Elizabet Šort ga je oduševio. Kako je njegova majka udavljena nekoliko meseci ranije u brutalnom i dosad nerazrešenom ubistvu, dečakova nemoć da otvoreno žali postaje opsesija Dalijom. Elroj je, kao i mnogi i pre i posle njega, godinama istraživao priču o holivudskoj ikoni.

Seća se: „Biciklom sam išao do Centralne biblioteke. Na mikrofilm sam skenirao Dalijin slučaj i tako sam otputovao u nestali Los Anđeles. Putovao sam kroz vreme, iz 1959. u 1947. godinu. Od Los Anđelesa danas stvorio sam Los Anđeles iz prošlosti. Počeo sam da živim u tom imaginarnom Los Anđelesu, u onom u kome oduvek živim.“ Elroj je tek 1987. godine, kao svoje sedmo delo – prvo iz serijala „Losanđeleski kvartet“, napisao „Crnu daliju“. Pre toga je usavršavao svoje umeće pišući romane kao što su „Brown’s Requiem“, „Clandestine“, „Blood on the Moon“, „Suicide Hill“.

Priznaje da je morao da se privikne na Los Anđeles u 1947. Za Elroja, Dalija ne nestaje na kraju njegove knjige. Nastavio je da piše, a 1996. objavljuje roman „My dark places“, memoare o ubistvu njegove majke iz 1958. „Morao sam da pređem dug put s Elizabet Šort i napišem „Crnu daliju“ da bih mogao da se okrenem svojoj majci. Ona je bila imaginarna zamena za moju majku. Obe su se izobličile. Bilo je to uzbudljivo pročišćenje. U mom umu one su kao jedno, uglavnom.“

Scenarista Džoš Fridman dobio je na početku zadatak da više od 300 stranica romana „Crna dalija“ pretoči u scenario za režisera Dejvida Finčera, prvobitno povezanog s projekatom još 1997. godine. Fridman navodi: „Dejvid i ja smo nekoliko godina radili na ovome. Napisao bih ruku, onda bismo pričali o tome, pa bismo onda radili na drugim projektima.“ Na kraju je Finčer napustio film, a kako Fridman kaže: „Ušetao je Brajan de Palma, i to je bilo kao da nas je povukla još jedna lokomotiva. Na insistiranje Brajana i producenta Arta Linsona, načinili smo znatne ispravke na tekstu. Nastojao sam da predložak ne posmatram kao žanrovsku knjigu, već jednostavno kao istorijsku fikciju. Pratio sam kako Elroj priča uverljivu priču. Umnogome sam očuvao njegovu strukturu i karaktere njegovih likova iz knjige.“

O REŽISERU

Brajan de Palma (reditelj)
Majstor drame poznat je po svojim klasicima krimi-drame kao što su „Nedodirljivi“ i „Karlitov put“, kao i po trilerima „Keri“ (po romanu Stivena Kinga), „Obučena da ubije“ i „Vašar taštine“, „Lice s ožiljkom“, „Nemoguća misija“, „Zmijske oči“.

O GLUMCIMA

Skarlet Johanson (Kej Lejk)
Sa više od decenije radnog staža dokazala je da je jedna od najtalentovanijih mladih glumica Holivuda. Imala je odlične kritike za ulogu u filmu „Izgubljeni u prevodu“ pored Bila Mareja, a u režiji Sofije Kopole. Takođe, tumačila je naslovnu ulogu u filmu „Devojka sa bisernom minđušom“. Ranije ove godine glumila je u filmovima „Scoop“ Vudija Alena i „Prestiž“ Kristofera Nolana. U četrnaestoj godini Johansonova je privukla pažnju ulogom u filmu „Iscelitelj“ Roberta Redforda. Potom je glumila u „Svetu duhova“ Terija Zvigofa, u filmu „Čovek koji nije bio tamo“ braće Koen, „U dobrom društvu“, „Ljubavna pesma za Bobija Longa“, „Meč-lopta“ Vudija Alena i „Ostrvo“ Majkla Beja.

Hilari Svonk (Medolin Linskot)
Dobila je Oskara za ulogu u filmu „Dečaci ne plaču“ („Boys Don“t Cry“), a za istu ulogu nagrađena je i Zlatnim globusom i brojnim drugim nagradama. Glumila je u filmovima „Dar“ („The Gift“) Sema Reimija s Kejt Blanšet i Kijanuom Rivsom, „Izgubljena moć“ s Adrijanom Brodijem i „Nesanica“ („Insomnia“) Kristofera Nolana, u kom su glumili i Al Paćino i Robin Vilijams. Drugog Oskara dobija za film „Devojka od milion dolara“ („Million Dollar Baby“).

Ostale uloge: Labyrinth (2008), P.S., I Love You (2008), The Reaping (2007), Freedom Writers (2007), Red Dust (2004), 11:14 (2003), The Core (2003), The Space Between (2002), The Affair of the Necklace (2001), The Audition (2000).

Džoš Hartnet (Baki Blejhart)
Rođen je 1978. godine u San Francusku. Filmografija: „The Same“, „Blow Dry“, „Member“, „Sin City“, „Druga žena“, „O“, „Here On the Earth“, „The Virgin Suicides“, „Halloween: 20 Years Later“, „Holivudski panduri“, „40 dana i 40 noći“, „Wicker Park“, „Pad crnog jastreba“, „Od sumraka do svitanja“, „Perl Harbor“.

Aron Ekhart (Li Blenčard)
Jedan je od najboljih glumaca Holivuda. Dobio je značajna priznanja kritičara za ulogu u filmu „Erin Brokovič“ s Džulijom Roberts u režiji Stivena Soderberga. Uloga osvetnika u kontroverznom filmu Nila Labuta „In the Company of Men“ iz 1997. godine donela mu je pravu slavu. Ovaj buntovnički film postao je jedan od nezavisnih filmova s najvećom zaradom iste godine.

Igrao je u filmu „Nestale“ s Tomijem Li Džounsom i Kejt Blanšet, kao i „Suspect Zero“ s Benom Kingslijem. Nedavno je igrao u „Jezgru“ s Hilari Svonk i Gvinet Paltrou u filmu „Possession“, ponovo u režiji Nila Labuta.

Rođen 1968. godine u severnoj Kaliforniji, Ekhart je studirao pozorište i film na Univerzitetu Brigam Jang, gde je upoznao Nila Labuta i igrao u nekoliko njegovih predstava. Pored filmova „Possession“ i „In the Company of Men“, igrao je u još dva Labutova filma: „Bolničarka Beti“ s Rene Zelveger i „Your Friends and Neighbours“. U ostale Ekhartove uloge spadaju „Zavet“ Šona Pena s Džekom Nikolsonom, „Bilo koje nedelje“ Olivera Stouna i „Moli“ s Elizabet Šu, kao i „Isplata“ („Paycheck“) Džona Vua s Benom Aflekom i Umom Turman.

Oficijelni sajt: