Ivkova slava

Žanr: drama, komedija
Trajanje: 100 min.

SINOPSIS

Ivko je ugledni niški zanatlija. Za koji dan će njegova slava, kojoj se uvek iznova raduje – lep prolećni svetac, Sveti Đorđe, ili prosto Đurđevdan. Tog jutra vrata njegove kuće se širom otvaraju zvanim i nezvanim (na slavu se i ne zove). Ceo dan dočekuje, bogato poslužuje i ispraća desetine uglednih gostiju. Predveče, kad on i njegova Paraskeva padnu s nogu, stižu, kako je to red, njegovi nerazdvojni prijatelji – Kalča, poznati lovac, u čije lovačke fantazije niko ne veruje, Kurjak, nazvan po enormnom apetitu, i Smuk, koji može beskrajno da pije, a da ostane na nogama. Tu je i jedan momak o kome niko ništa ne zna. To je Svetislav, putujući glumac, koji je došao nezvan, sve idući za lepom Mariolom, koja pomaže domaćici.

Ta četiri čoveka zasednu u kuću jednu noć, pa sutra, kad dolaze gosti ranga vladike, predsednika opštine i visokih vojnih lica, pređu u dvorište i tu sebi organizuju slavlje koje pred očima celog grada traje čitav taj dan, sledeću noć, pa i ceo treći dan. Pisac sve to vešto pretvara u veliku parabolu o našem mentalitetu.

Trećeg dana Ivko je prinuđen da od predsednika opštine zatraži zaštitu. Ovaj ostavi Ivka u nekoj kafani i ode u pratnji pandura da mu oslobodi kuću. Predsednik nastupi oštro prema kabadahijama, ali se ispostavi da je i on „duša za društvo“. Ivku dosadi čekanje i uputi se kući. Tamo stotine ljudi, muzikanata i čočeka pritislo njegovu kuću. Markovdan je već, Kurjakova slava. Predsednik teši Ivka, rešiće njegov slučaj, samo nek ode preko puta da isprosi Mariolu za Svetislava.

Pojavljuje se i sam kralj Milan. Sve se utišava i kralj moli milost za Ivka. Vraćamo se u vreme početka priče. Ta slava je za Ivka „bilo, ne ponovilo se“. Ipak, pisac u završnoj sceni, nastojeći da izgladi stvar sa svojim junacima, kaže da su iz te slave proistekla dva braka (Svetislava i Mariole, Kurjaka i Sike) i troje dece. Skoro ih rasentimentališe pričom da će „Ivkova slava“ spasti od zaborava neke lepe dane u Nišu, inače će ih „Nišava odneti u Moravu, Morava u Dunav negde bestraga, i ti se dani više neće vratiti, kao ni mladost naša“.

O FILMU

Istoimenu pripovetku Stevana Sremca ova adaptacija postavlja u malo širi društveno-istorijski kontekst. Prikazuje se atmosfera u Nišu ubrzo nakon odlaska Turaka. U Niš stiže prva srpska železnica, a s njom ubrzani progres i otvaranje ka evropskom uticaju. Sa svih strana pristižu zanatlije, lekari, profesori, trgovci. Tu je i poznati istraživač iz Beča, Feliks Kanic, koji piše knjigu „Srbija, zemlja i ljudi“. Tu ima rezidenciju i kralj Milan, kojeg je sin Aleksandar postavio za kralja stalne vojske. On ima telefonsku liniju sa sinom, prvu srpsku međugradsku vezu.

Scena u kojoj se vrši direktan prenos koncerta hora iz Beograda (zasnovana na istorijskom podatku) predstavlja fascinaciju naših predaka tehničkim napretkom u kojem Srbija nije htela da zaostaje… Tu je, naravno, i Stevan Sremac, profesor istorije i poznati pisac. U scenariju je zamišljeno da je on već objavio svoju priču „Ivkova slava“. Nišlije su se prepoznale, pa mu neki zameraju, a Kalča, kao što je to stvarno bilo, hoće da ga tuži sudu. Kanic tu saznaje da Srbi, jedini u celom hrišćanskom svetu, slave krsnu slavu.

Zašto ta „Ivkova slava“ izaziva toliko uzbuđenja? Zato što nije kao ostale protekla u božjem miru, nego se pretvorila u događaj o kojem se već nekoliko godina priča. Sremac prepričava Kanicu „Ivkovu slavu“, smatrajući da će ovaj tako saznati dosta toga o Srbima i njihovom mentalitetu. Tako se onda, kao filmsko događanje, odvija ta popularna pripovetka. Scenarista je sebi dao slobodu da dopiše niz scena i da uvede još neke likove, nastojeći da sačuva integritet pripovedanja ovog sjajnog pisca, a sve iz potrebe da napravi dinamičan film i da se zbivanja učine bliskim današnjem gledaocu. Možda ne treba u detalje prepričavati ovu priču koja je svima poznata. Radi podsećanja, naveli smo je samo u osnovnim crtama.

O REŽISERU

Zdravko Šotra (reditelj)
Svoju dugu i uspešnu karijeru započeo je 1961. godine. Proslavio se velikim brojem TV serija, filmova i autorskih ostvarenja. Domaća publika ga posebno pamti po danas legendarnim serijama „Obraz uz obraz“, „Glumac je glumac“, „Više od igre“ i „Priče iz majstorske radionice“ sa čuvenim Zoranom Radmilovićem u glavnoj ulozi. Godine 1979. režira svoj prvi igrani film – „Osvajanje slobode“.

Šotra slovi za jednog od najplodnijih televizijskih reditelja u bogatoj istoriji TV režije na RTB. Svoju rediteljsku kreativnost dokazao je i opusom koji čine desetine igranih filmskih dela u kojima je pokazao svoje rediteljsko umeće. Slede filmovi „Držanje za vazduh“, „Igmanski marš“, „Braća po materi“, „Šesta brzina“, „Kosovski boj“, „Dnevnik uvreda“, „Lajanje na zvezde“. Režirao je film „Zona Zamfirova“, koji je sa 1.200.000 gledalaca najgledaniji domaći film svih vremena. Godine 2003. Zdravko Šotra režira film „Pljačka Trećeg rajha“ .

O GLUMCIMA

Zoran Cvijanović (Ivko)
Rođen je 1958. godine u Beogradu Filmografija: „Crvena zemlja“, „Leptirov oblak“, „Lude godine“, „Lične stvari“, „Groznica ljubavi“, „Dogodilo se na današnji dan“, „Oktoberfest“, „Boris Godunov“, „Dr br. 1: masmediologija na Balkanu“, „Poltron“, „Dr br. 2: balkanska perestrojka“, „Granica“, „Mi nismo anđeli“, „Policajac sa Petlovog brda“ „Uvod u drugi život“, „Bolje od bekstva“, „Biće bolje“, „Ni na nebu ni na zemlji“, „Slatko od snova“, „Paket aranžman“, „Tamna je noć“, „Lepa sela lepo gore“, „Do koske“, „Belo odelo“, „Bumerang“, „Munje“, „Nataša“ „Normalni ljudi“ „1 na 1“, „Sjaj u očima“, „Mile vs. tranzicija“ (TV), „Kad porastem, biću kengur“, „Ispred prve linije“.

Srđan Todorović (Smuk)
Rođen je 1965. godine u Beogradu. Završio je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Sin je barda jugoslovenskog glumišta – Bore Todorovića. Jedno vreme se paralelno bavio glumom i muzikom (svirao je bubnjeve u poznatim beogradskim bendovima Disciplina kičme i EKV). Jedan je od najtraženijih beogradskih mladih glumaca.

Zapažene uloge ostvario je u poznatim filmovima: „Ima ljubavi, nema ljubavi“, „Bal na vodi“, „Dogodilo se na današnji dan“, „Oktoberfest“, „Već viđeno“, „Zaboravljeni“, „Kako je propao rokenrol“, „Mala“, „Crni bombarder“, „Mi nismo anđeli“, „Podzemlje“, „Tri letnja dana“, „Crna mačka, beli mačor“, „Vizantijsko plavo“, „Tri palme za dve bitange i ribicu“, „Apsolutnih 100“, „Mrtav „ladan“, „Rat uživo“, „Jagoda u supermarketu“, „Sivi kamion crvene boje“, „Potera za sreć(k)om“.

Nikola Đuričko (Neko)
Rođen je u julu 1974. godine. Oženjen je Ljiljanom Nešić od juna 2002. godine. Filmografija: „Šta je s tobom, Nina“ (1984), „Poslednji krug u Monci“ (1989), „Gospođa ministarka“ (TV, 1989), „Lajanje na zvezde“ (1998), „Do koske“ (1998), „Nebeska udica“ (1999), „Normalni ljudi“ (2001), „Otvorena vrata“ (TV, 1994), „Vukovar jedna priča“ (1994), „Gore-dole“ (TV, 1996), „Munje!“ (2001), „Nataša“ (2001), „Bumerang“ (2001), „Virtualna stvarnost“ (2001), „Mrtav „ladan“ (2002), „T.T. sindrom“ (2002), „Zona Zamfirova“ (2002), „Kordon“ (2002), „Pljačka Trećeg rajha“ (2004).

Dragan Bjelogrlić (Kalča)
Rođen je 1963. godine u Opovu. Dragan Bjelogrlić je na filmskom platnu prisutan veći deo svog života. Pred kamere je stao sa 15 godina i od tada odigrao veliki broj uloga. „Braća po materi“, „Kako je propao rokenrol“, „Zaboravljeni“, „Crni bombarder“, „Balkanska pravila“, „Nebeska udica“, „Nataša“ su filmovi po kojima ga pamti domaća publika.

Poslednjih godina Dragan Bjelogrlić se okušao i u ulozi producenta. Njegov prvenac – „Lepa sela lepo gore“, videlo je 800.000 ljudi, a osvojio je i desetak nagrada na međunarodnim festivalima. Sledeća dva – „Rane“ i „Rat uživo“, takođe su postigli znatan uspeh na blagajnama, kao i kod festivalskih žirija. Njegov poslednji producentski poduhvat, crna komedija Miloša Radovića „Mali svet“, već je poneo specijalnu nagradu žirija Filmskog festivala u Sarajevu i nagradu festivala u Novom Sadu. Iako je, pokazalo se, uspešan na oba plana, Dragan Bjelogrlić kaže da je pre svega glumac.

Filmografija: „Ledina“, „Boban“, „Sivi kamion crvene boje“, „Potera za sreć(k)om“, „Nataša“, „Mlječni put“, „Rat uživo“, „Nebeska udica“, „Rane“, „Kupi mi Eliota“, „Lepa sela lepo gore“, „Crni bombarder“, „Bal na vodi“, „Boško Buha“, „Čarlston za Ognjenku“, „Balkanska pravila“, „Pun mesec nad Beogradom“, „Početni udarac“.
Producent: „Rat uživo“, „Rane“, „Lepa sela lepo gore“, „Ivkova slava“.
TV: „M(j)ešoviti brak“, „Bolji život“, „Gore-dole“, „Video jela, zelen bor“, „Zaboravljeni“.

Dragan Nikolić (predsednik opštine)
Rođen je u Beogradu 1943. godine. Apsolvent je Akademije za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Filmsku karijeru otpočinje glavnom ulogom u filmu „Kad budem mrtav i beo“, za koju je nagrađen na festivalu u Puli 1968. Glumačko sazrevanje s nizom uspelih kreacija likova iz svoje generacije donosi mu Oktobarsku nagradu grada Beograda za ulogu u filmu „Život je lep“. Glavne i veće uloge ostvario je u više od 30 filmova: „Horoskop“, „Bube u glavi“, „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“, „Mlad i zdrav kao ruža“, „Kičma“, „Nacionalna klasa“, „Ko to tamo peva“, „Banović Strahinja“ – Zlatna arena u Puli, „Nešto između“, „Balkan ekspres“. Glumio je i u televizijskim filmovima: „Otpisani“ i „Povratak otpisanih“. Kao član Beogradskog dramskog pozorišta i Ateljea 212, igra u drami „Na dnu“ i u „Majstoru i Margariti“.

Oficijelni sajt: