Optimisti

Žanr: drama
Trajanje: 94 min.
Premisa: Optimizam je kada neko uporno tvrdi da je sve dobro kada je sve loše…
Festivali: Toronto, Pusan – J. Koreja, Tribeka – Njujork, Kopenhagen, Atina

Glavne uloge:	Lazar Ristovski, Mira Banjac, Petar Božović, Tihomir Arsić, Nebojša Glogovac, Dragan Jovanović, Ivan Bekjarev
Scenario:	Vladimir Paskaljević
Režija:	Goran Paskaljević

SINOPSIS
Pet filmskih priča inspirisano je čuvenim Volterovim delom „Kandid“. „Optimizam je kad neko uporno tvrdi da je sve dobro kada je sve loše.“ Događa se u naše vreme, u Srbiji posle Miloševića…
Obojene crnim humorom, to su priče o vremenu u kojem se prožimaju očajanje i nada, stvarni i lažni optimizam, fikcija i stvarnost, u kojem mnogi love u mutnom na ruševinama izgubljenih iluzija.
O FILMU
Film „Optimisti“ je omnibus sastavljen od nezavisnih priča koje povezuje optimizam gledan „šarenim“ očima. Iako su naizgled šaljive, svaka priča verno oslikava stvarno stanje današnjice, koja se ulepšava uz pomoć lažnog optimizma i samim tim lakše preživljava. Pored Lazara Ristovskog, koji u svakoj priči igra glavnu ulogu, u filmu učestvuje i 40 naših najpoznatijih glumaca, kao što su: Mira Banjac, Petar Božović, Tihomir Arsić, Slavko Štimac i mnogi drugi.
Po rečima reditelja Paskaljevića „Optimisti“ predstavljaju završnicu filmske trilogije o Srbiji pre deset godina. Započeta filmom „Bure baruta“, u kome se verno oslikava stanje zemlje u kojoj vlada nasilje, trilogija je nastavljena filmom „San zimske noći“, koji ukazuje na autizam, ne samo pojedinca već i čitave nacije, koja zatvara oči pred realnošću. Na kraju krug se zatvara filmom „Optimisti“, u kome se smenjuju očaj i nada, fikcija i stvarnost, stvarni i lažni optimizam.
O REŽISERU
Goran Paskaljević (reditelj)
Rođen je 1947. godine u Beogradu. Diplomirao je filmsku režiju na čuvenoj praškoj akademiji. Režirao je mnoge dokumentarne filmove i TV drame za TV Beograd, a prvi dugometražni igrani film – „Čuvar plaže u zimskom periodu“, snimio je 1976. godine.
Napravio je preko 30 dokumentarnih i 13 igranih filmova. Dobitnik je mnogih prestižnih nagrada, između ostalih, nagrade kritičara za najbolji evropski film 1998. godine za „Bure baruta“ i nagrade kritičara u San Sebastijanu 1990. godine za „Vreme čuda“. List „Variety“ svrstao ga je 2001. u pet najboljih režisera godine (pored Lasa Halstroma, Nila Džordana, Stivena Soderberga i Edvarda Janga). Prvi je filmski režiser koji je 2002. godine u Minhenu dobio nagradu Bernard Viki „Most“ za humanizam u svojim delima.
O GLUMCIMA
Lazar Ristovski
On je glumac, reditelj i producent. Rođen je 26. oktobra 1952. godine. Nakon završene Srednje učiteljske škole, diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti na odseku glume.
Igrao je u preko 3.000 pozorišnih predstava. Takođe, snimio je nebrojeno filmova, sa preko 40 glavnih uloga kako u filmovima tako i u TV serijama i TV dramama.
Njegove najznačajnije uloge na filmu su: „King of Thieves“, „Bure baruta“, „Zbogom, 20. vek“, „Druga žena“ („Seconda moglie, La“), „Do koske“, „Underground“ („Podzemlje“, 1995″), „Original falsifikata“, „Granica“, „Kako se kalio čelik“, „Neka čudna zemlja“, „Čvor“, „Zadarski memento“, „Igmanski marš“, „Hajka“, „Sunce“, „Bal-Can-Can“, „San letnje noći“ (2004), „Pad u raj“ (2004), „Mali svet“ (2003), „Mala noćna muzika“ (2002), „Bumerang“ (2001), „Belo odelo“ (1999), „Balkanska pravila“ (1996), „Tito i ja“ (1992), „Vizantijsko plavo“ (1993), „Fino uštimovani mrtvaci“.
U svom filmu „Belo odelo“ Ristovski se pojavljuje kao kompletan autor: reditelj, scenarista, glavni glumac i producent. Režirao je kratki film „Movie Star“ (1998).
Nebojša Glogovac
Rođen je 30. avgusta 1969. u Trebinju. Fakultet dramskih umetnosti, smer gluma, završio je u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Stalni je član ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Odigrao je dvadesetak likova u pozorištu, na filmu i TV. Predstave u kojima je igrao – „U potpalublju“, a naročito „Bure baruta“, promenile su i dotadašnje estetske kriterijume o glumi, dok je „Tamna je noć“ postala jedna od najkomercijalnijih predstava. Zablistao je u „Zlatnom runu“, dramatizaciji istoimenog romana Borislava Pekića u režiji Nebojše Bradića, za koju je nagrađen brojnim priznanjima. Posle glavne uloge u filmu „Ubistvo s predumišljajem“, igrao i u filmovima „Do koske“, „Bure baruta“, „Ranjena zemlja“, „Nebeska udica“, „Normalni ljudi“. Većinom tumači likove iz aktuelnog života.
Ostale uloge u filmovima: „Vukovar – jedna priča“, „Spasitelj“, „Bumerang“, „TT sindrom“, „Munje“, „Hotel Beograd“, „Država mrtvih“, „Kad porastem, biću Kengur“. Uloge u TV projektima: „Bolji život“, „Raj“, „Pokondirena tikva“, „Porodično blago“, „Košarkaši“, „Lift“. Nagrade: „Miloš Žutić“ za najbolje glumačko ostvarenje u sezoni; „Zoran Radmilović“ za ulogu Simeuna Njaga u predstavi „Zlatno runo“; „Zoranov brk“; „Sterijina nagrada“ za ulogu Ivana u „Hadersfildu“; nagrada Novosadskog otvorenog univerziteta za najbolje glumačko ostvarenje za ulogu Ivana u predstavi „Hadersfild“.
Boro Stjepanović
Rođen je 1946. godine. Diplomirao je na Katedri za jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu i glumu na FDU u Beogradu. Nastupao je na scenama Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Ateljea 212, Narodnog pozorišta u Beogradu, Narodnog pozorišta u Sarajevu, Kameri teatra u Sarajevu, Crnogorskom narodnom pozorištu, Dečjem pozorištu u Podgorici i Centru za kulturu u Tivtu. Igrao je u više od 50 pozorišnih predstava. Režirao je u pozorištima u Sarajevu i Mostaru (Otvorena scena „Obala“, Kamerni teatar).
Igrao je u brojnim televizijskim filmovima i serijama i u više od 50 filmova, među kojima su i „Žuta“, „Povratak otpisanih“, „Nije nego“, „Ko to tamo peva“, „Petrijin venac“, „Sjećaš li se Doli Bel?“, „O pokojniku sve najlepše“, „Čudo neviđeno“, „Lepota poroka“, „Gluvi barut“, „U ime naroda“, „Ovo malo duše“, „Fino uštimovani mrtvaci“. Pedagoškim radom počeo je da se bavi 1971. kao asistent u predmetima dikcija i gluma na FDU u Beogradu. Jedan je od osnivača Akademije za scenske umetnosti u Sarajevu i Fakulteta dramskih umetnosti na Cetinju, gde i dalje radi. Tokom 1992/93. radio je kao profesor na FDU u Beogradu. Autor je triju knjiga: „Audicija – sve o prijemnom ispitu“, „Gluma 1 – rad na sebi“ i „Gluma 2 – radnja“.
Mira Banjac
Rođena je u Erdeviku 1929. godine. Pripada prvoj generaciji glumaca koja je završila Pozorišnu školu u Novom Sadu. Nastupala je u pozorištima u Sremskoj Mitrovici, Banjaluci i Novom Sadu, a od 1970. godine član je Ateljea 212 u Beogradu. Osim u pozorištu, gde je dobila niz priznanja, igrala je i u nizu televizijskih drama i serija, kao i u filmovima: „Čuvar plaže u zimskom periodu“, „Majstori, majstori“, „Sjećaš li se Doli Bel?“, „Balkanski špijun“, „Lazar“, „Varljivo leto „68“, „Jagode u grlu“, „Lepota poroka“, „Za sada bez dobrog naslova“, „Dnevnik uvreda“, „Vukovar – jedna priča“, „Bure baruta“, „Do koske“, „Nož“, „Seljaci“. Dobitnica je dveju Sterijinih nagrada i Oktobarske nagrade Novog Sada.
Premijera: 27. septembar 2006. godine u Domu sindikata; Novi Sad – bioskop Arena, 28. septembar

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.