Pčelac Beri Medić

Žanr: animirani, porodični, avantura
Trajanje: 90 min.

Glavne uloge: (glasovi)

Džeri Sajnfeld (Jerry Seinfeld), Rene Zelveger (Renee Zellweger), Metju Broderik (Matthew Broderick), Patrik Vorberton (Patrick Warburton), Džon Gudman (John Goodman), Kris Rok (Chris Rock), Keti Bejts (Kathy Bates), Bari Levinson (Barry Levinson), Megan Mulali (Megan Mullally), Sting (Sting), Rej Liota (Ray Liotta), Lari King (Larry King), Opra Vinfri (Oprah Winfrey)

Scenario:Džeri Sajnfeld (Jerry Seinfeld), Spajk Fersten (Spike Feresten)
Režija:Stiv Hikner (Steve Hickner), Sajmon Smit (Simon J. Smith)

SINOPSIS
Od Džerija Sajnfelda nam dolazi komedija koja će promeniti sve što smo mislili da znamo o pčelama. Dobro ćemo sagledati njihov svet kroz oči jednog od njih – Berija B. Medića (Džeri Sajnfeld). Beri je nedavno završio koledž i želi nešto više od života koji ga neizbežno čeka (kao i sve radnike u gradu Nova Košnica) – pravljenja meda u kompaniji „Medeks“. On koristi priliku da izađe u svet izvan košnice i doživljava avanturu kakvu nije sanjao ni u najluđim snovima.
Međutim, kada je sreo šašavu cvećarku Vanesu (Rene Zelveger), prekršio je jedno od osnovnih pravila carstva pčela – pričao je s njom. Njihovo prijateljstvo se razvijalo dok ga je ona upoznavala sa životom ljudi. Ubrzo je Beri došao do šokantnog otkrića da ljudi mogu da kupe med u bilo kojoj prodavnici i shvatio da je njegova uloga na ovom svetu da ispravi tu veliku nepravdu. Tako je pokrenuo tužbu protiv čovečanstva zbog krađe za pčele dragocenog meda.
O FILMU
Više od jedne decenije Džefri Kacenberg, vodeći čovek „Dream Works animation“, pokušavao je da privuče u svet animacije ikonu komedije, Džerija Sajnfelda, koji je trijumfovao kao komičar i koautor čuvenog sitkoma „Sajnfeld“. Sajnfeldov raspored je uvek bio suviše ispunjen brojnim putovanjima i gostovanjima, dugačkim serijama, kao i očinskim obavezama. Pored toga, ovaj komičar kaže da nikada nije razmišljao o tome šta bi bio pravi razlog koji bi obeležio njegov ulazak u animaciju – sve do dana kada je večerao sa Stivenom Spilbergom, kada im je ideja pala na um sasvim slučajno.
Sajnfeld je večerao sa Spilbergom u Heptonu. U jednom trenutku tokom večeri desio se neočekivan pad u razgovoru. Da bi ispunio neprijatnu tišinu, Sajnfeld je nervozno izbacio jednu neobičnu ideju o snimanju filma o pčelama, koji bi se zvao „Pčelac Beri Medić“ – naslov koji može da nosi neki, blago rečeno, niskobudžetni film iz holivudske zlatne ere. Spilberg je odmah odreagovao i pozvao Kacenberga, svog partnera iz „Drimvorksa“. Sledećeg jutra, Kacenberg je kontaktirao sa Sajnfeldom i rekao da želi da radi taj film. „Sledeće čega se sećam jeste da su me naterali da to radimo“, priseća se Sajnfeld. „Ali, nisam imao pojma o filmu. Imao sam samo naslov. Srećom, sve se sredilo.“
Sajnfeld je oduvek bio fasciniran svetom pčela: „Košnica mi je veoma zanimljiva. Njihova društvena hijerarhija je vrlo interesantna, proces rada, geometrija. Med je prilično neverovatan proizvod, znate?“ Za Sajnfelda, ovaj film je trebalo da istraži tajanstveni život obično pogrešno shvaćenih insekata. Međutim, pokretač bi bio med. Dok se ljudska kultura menjala i razvijala, kultura pčela je ostala ista oko 27 miliona godina. Rodite se, idete u školu, diplomirate, idete na posao i onda umrete. Nije tako loše sve dok možete da birate. Međutim, u košnici u kojoj postoji samo jedna kompanija u gradu Nova Košnica, jedini izbor koji pčela može da napravi tiče se pitanja da li da prihvati posao u konglomeratu koji upravlja svakim aspektom njihovog života. U Berijevom slučaju, to je korporacija „Medeks“, koja nudi 3.000 različitih zaposlenja (npr. grejanje, hlađenje, zgušnjavanje, mešanje, sipanje itd.). Kada jednom izabere, to je to – pčelin posao za čitav život. Nema pomeranja, nema napredovanja, nema odmora, nema slobodih dana, nema otkaza. A za Berija to nikako ne dolazi u obzir.
Detaljna i fino oslikana okolina izgleda fantastično u animiranom filmu, ali ovo je priča o karakterima. I dok je su se gradile digitalne lokacije, ista količina napora je uložena (ako ne i više) na kreiranje pčela i ljudi koji su u središtu filma.
„Za Berija smo išli u nekoliko pravaca kad je reč o izgledu, ali smo išli i na to da liči na Džerija. Pokazali smo mu, nije bio zadovoljan. Rekao je: ‘Hoću nešto potpuno drugačije. Hoću da me karakter iznenadi. Više hoću da vidim prijatelja nego sebe.’ To je stvarno bio izazov“. Karaktere prvo osmišljava dizajner, umetnik koji radi crteže i slike. Onda se oni modeluju u 3D kompjuterski generisanom okruženju. U tom trenutku oni su prazna ljuštura, samo skulptura. Tada ima se dodaju kontrolne tačke, koje omogućavaju da se modelom upravlja – da se stvore pokreti tela i lica. Na kraju, ipak odeća čini pčelu. „Dizajn je ponajviše bio određen onim što Beri nosi“, kaže Smit. „Malo smo se borili, jer smo pokušavali da nađemo pravu formulu prema kojoj će da se oseća bliskije nama dok nas uvodi u Džerijevu komediju; nismo hteli da izgleda suviše kao insekt.“
Postojala je šema dizajna: bez ramena (gubi se ljudski izgled) s malim rukama; prijatno lice buckastog oblika (u osnovi dva kruga – telo i glava), antene na glavi, ljudska odeća od pojasa nagore, smešne cipele (u Berijevom slučaju, patike – ustupak Sajnfeldovom afinitetu prema njima). Smit sažima: „To je, u stvari, neka vrsta formule: pčelinja antena, lepa glava, ljudska odeća, pčelinja guza, noge insekta i patike. I izgleda da je baš uspelo.“
Dizajniranje Vanese predstavljalo je jednako veliki izazov, ali na drugačiji način. Ona je realističan ljudski lik, koji nije lako odraditi u kompjuterskoj animaciji. Razvoj njenog lika je najduže trajao. Dok Vanesa svoj izgled duguje karakternim osobinama, Ken je više rezultat fizičkih atributa. On je gordi alfa mužjak, redovni posetilac teretane, koji se ne plaši da se suoči sa svojim besom. Rezultat je jedna umišljena psiha i dugačak jezik.
Oficijelni sajt

Premijera: 16. decembar 2007. godine u Centru „Sava“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.