Priča o vojniku

Žanr: ratni
Trajanje: 100 min.
Premisa: L’ Etoile du soldat (2006)
Zemlja porekla: Francuska, Nemačka, Avganistan

Glavne uloge:	Saša Burdo (Sacha Bourdo), Patrik Šovel (Patrick Chauvel), Mohamad Amin (Mohammad Amin), Ahmad Šah Alefsurat (Ahmad Shah Alefsourat), Gol-Gotaj (Gol-Ghotai), Deni Manoen (Denis Manohin)
Scenario:	Rim Turki (Rim Turkhi), Kristof de Ponfiji (Christophe de Ponfilly)
Režija:	Kristof de Ponfiji (Christophe de Ponfilly)

SINOPSIS
Francuski novinar Vargas saznaje za terorističke napade na Ameriku za vreme svog boravka u Avganistanu. Priseća se 1984. i grupe vojnika pod komandom izraelskog Mosada, organizacije čuvene po svojoj borbi protiv talibana. Tada se razvilo neobično prijateljstvo između jednog Rusa, Francuza i Avganistanca. Film je adaptacija istinitih događaja koje je doživeo sam reditelj Kristof de Ponfiji.
REČ REDITELJA
Iza kulisa tzv. islamskog terorizma, koji je, kako izgleda, sada trajna pretnja kao što su vukovi maloj deci, stoji Avganistan. Otkrio sam Avganistan 1981. godine. To je zemlja koju sam mnogo puta prepešačio i gde sam snimio mnoge svoje dokumentarne filmove. U njoj sam pronašao mnoge skrivene istine.
Za vreme jednog od mojih nelegalnih boravaka tamo 1984. godine, Masud je oslobodio mladog sovjetskog vojnika koji je želeo da ode na zapad. Sa svojim tadašnjim partnerom prošao sam opasno putovanje kroz Hindukuš pre nego što smo ga doveli do Pakistana. Nažalost, u Pešavaru, vođe Masudove političke partije se nisu složile s puštanjem vojnika. Zarobili su našeg ruskog prijatelja. Nekoliko meseci kasnije su ga i ubili. Malo ljudi se zanimalo za ovu priču u zapadnim zemljama. Medijsko ludilo koje je pratilo terorističke napade od 11. septembra i opsesija terorizmom produbili su moju želju da snimim ovaj film.
Posle 11. septembra, mnogo je gluposti rečeno o Avganistanu. Za vreme talibanske ere Avganistanci su opisivani kao opasni fanatici, dok su ranije bili naopako portretisani kao nasilni feudalni ratnici neznalice. Ta praznina između realnosti i medijske reprezentacije znatno se proširila.
Hteo sam da elaboriram ovu prazninu u filmu i da iskoristim svoja iskustva. Razlog zbog koga sam izabrao fikciju, a ne dokumentarni žanr je to što kroz fikciju možete stvoriti prošlost – naročito sovjetsku svakodnevicu tokom osamdesetih, avganistanski način života u to isto vreme i medijsko ludilo nakon 2001. Samo kroz fikciju možete pomešati tako različite svetove kroz likove kojima ste prišli veoma blizu. Samo kroz fikciju možete iskombinovati nekoliko žanrova u jednom filmu.
Premijera: 26. april 2007. godine

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.