Simpsonovi na filmu

Žanr: animirana dugometražna igrana komedija
Trajanje: 87 min.
Premisa: Dođite da vidite našu porodicu i zavolećete svoju.

Glavne uloge:	Den Kastelaneta (Dan Castellaneta), Džuli Kavner (Julie Kavner), Nensi Kartrajt (Nancy Cartwright), Jardli Smit (Yardley Smith), Henk Azarija (Hank Azaria), Džuli Kavner (Julie Kavner)
Scenario:	Džejms L. Bruks (James L. Brooks), Met Groning (Matt Groening)
Režija:	Dejvid Silverman (David Silverman)

SINOPSIS
U željno očekivanom filmu zasnovanom na hit televizijskoj seriji Homer mora da spase svet od katastrofe koju je sam stvorio. Sve počinje s Homerom, njegovim novim ljubimcem prasetom, i šupljim silosom punim izmeta – a to je kombinacija koja pokreće katastrofu kakvu Springfild još nije doživeo. Mardž je ljuta zbog Homerove monumentalne gluposti, a gomila željna osvete kreće ka domu Simpsonovih. Porodica jedva uspeva da pobegne, ali se ubrzo razdvajaju.
Građani Springfilda imaju jak razlog da žele krv Simpsonovih. Haos koji je Homer pokrenuo privukao je pažnju američkog predsednika, Arnolda Švarcenegera, i šefa Agencije za zaštitu sredine, Rasa Kargila (glas Alberta Bruksa). Dok sudbina Springfilda i sveta visi o koncu, Homer polazi na ličnu odiseju iskupljenja, tražeći oproštaj od Mardž, ponovno okupljanje rasturene porodice i spas svog rodnog grada.
O FILMU
Potreban je veliki ekran da bi se u potpunosti dočarala glupost Homera Simpsona, a film „Simpsonovi na filmu“ učiniće upravo to. Posle 18 sezona, 400 epizoda i bezbroj nagrada i počasti, „Simpsonovi“ su sada postali dugometražni film.
U „Simpsonovima na filmu“ glume redovni glumci iz serije – Den Kastelaneta, Džuli Kavner, Nensi Kartrajt, Jardli Smit, Henk Azarija, Hari Širer, Pamela Hejden i Tres Meknil. Pored njih, tu je i Albert Bruks. Reditelj filma je Dejvid Silverman, glavni direktor animacije u seriji. On je bio uz seriju od samog početka, a bio je i koreditelj filma „Monsters, Inc“.
„Simpsonovi“ su oživeli pre 20 godina, kada su od Meta Groninga zatražili da pripremi animirane segmente za humorističnu seriju „Šou Trejsi Ulman“. Groning nije želeo da se odrekne prava na svoje popularne crtaće „Život je pakao“, pa je na licu mesta stvorio likove iz porodice Simpson. „Simpsonovi“ su bili hit od samog početka 1988. kao nedeljna polučasovna serija, a s vremenom su postali i kulturološki fenomen. Ostalo je televizijska – a sada i filmska – istorija.
Za Groninga, „Simpsonovi na filmu“ predstavlja priliku za autore i publiku da iskuse nešto što serija nije mogla da ponudi: „Želeli smo da ispričamo dužu priču o Simpsonovima, na velikom platnu, i da čujemo salu punu ljudi koji se istovremeno smeju.“ Već u prvoj sezoni serije, studio se obratio Groningu i izvršnom koproducentu Džejmsu L. Bruksu radi pretvaranja televizijskog fenomena u film. Ali, pitaju se legije obožavalaca, zašto je bilo potrebno 18 godina da se to i desi?
Al Džin, scenarista i producent serije, kaže: „Čekali smo 18 godina da snimimo film zato što nismo hteli da ga snimimo samo zato što to možemo; hteli smo da snimimo film zato što je pravo vreme. Želeli smo da stvorimo priču koja će zahtevati širinu i veličinu koju daje film. „Simpsonovi na filmu“ nisu tri epizode prilepljene jedna za drugu. Film ima srce. Usredsređuje se na sile koje mogu da razore porodicu i grad i na to kako čovek u toj situaciji može da vrati svoj život u normalu.“
Novembra 2003. započet je ozbiljan rad na pisanju scenarija za film o Simpsonovima. Konačno, došli su do prvog nacrta scenarija koji je Bruks odobrio. Onda je radnja izdeljena na sedam delova na kojima su odvojeno radili Džin, Skali, Mirkin, Rajs, Mejer, Švarcvelder i Viti, pišući po oko 25 strana. Mesec dana kasnije su se ponovo okupili i spojili tih sedam „poglavlja“, čime je dobijena gruba prva verzija scenarija.
Usledilo je preko dve godine prepravki i bar stotinu verzija scenarija. Bio je to naporan i mučan proces. Nekoliko scenarista navodi da je Bruksov posao bio da scenario sadrži važan emocionalni elemenat. A sam Bruks kaže da komedija, akcija i emocija imaju jednaku težinu.
O SIMPSONOVIMA
Homer Simpson
On je jednostavan čovek koji je kroz mnoga iskušenja i greške dokazao da su i najneskromniji ciljevi dostižni – pod uslovom da ih postavite dovoljno nisko. On dobro poznaje svoj posao u Springfildskoj nuklearnoj elektrani, pošto je bezbroj puta bio otpuštan i ponovo zapošljavan na isto radno mesto. Uprkos činjenici da je često klip u točkovima novcem zaslepljenim mahinacijama gospodina Bernsa, on nikako ne može da zapamti njegovo ime. Homer je takođe zaglavljen u klasičnom roditeljskom ciklusu. Pošto ga njegov otac večito ispravlja i kritikuje, Homer teži da podržava svoju porodicu tako što ih zasipa ravnodušnošću i neodređenim malim izrazima nežnosti. Kao rezultat toga, Lisa se oseća odbačenom i zapostavljenom, Bart se trudi da uvek bude u centru pažnje, a što se Homera tiče, Megi retko da uopšte postoji. Ipak, on iskreno voli i izuzetno je posvećen svojoj supruzi i deci, kada se toga seti. On provodi što je moguće više vremena pričajući o Mardžinim hvalospevima njemu između tura piva u Moovoj birtiji. Kad bi samo mogao da se seti reči tih hvalospeva. Moova birtija je Homerov dom daleko od doma; mesto gde će ga uvek dočekati široko raširenih ruku i oni koji mu misle dobro i oni koji mu misle loše, dok god kupuje, a to je retko; mesto na kome može da se opusti, da se počeše ključevima, da izduva nos u košulju i da pije čašu za čašom slatkog, slatkog piva; mesto na kome, posle nekoliko pića, sve izgleda moguće, čak i njegove nedomišljene šeme za brzo bogaćenje. Na kraju krajeva, život je prekratak da bismo se bogatili polako.
Mardž Simpson
Iza svakog velikog čoveka stoji žena. Mardž Simpson se samo slučajno našla u pogrešnom redu. Ona je emotivno središte porodice. Kao takva, beskrajno je puna razumevanja, neumoljivo optimistična i zabrinjavajuće puna podrške. Njene neverovatne sposobnosti u domaćinstvu čine čuda. Ona je u stanju da stare pileće kosti pretvori u ogrlicu, da ostatke pretvori u ručak i da invaziju mrava pretvori u poučan i zabavan cirkus insekata. Iako je Homer egocentričan, zaboravlja rođendane, godišnjice i praznike (i crkvene i državne), žvaće otvorenih usta, kocka se i visi u Moovoj birtiji s gomilom propaliteta, Mardž ostaje uz njega. To mora da je ljubav. Pored toga, ona je Homeru očajnički potrebna, jer je on jako voli i daje sve od sebe da joj da sve što joj je potrebno u onih nekoliko prilika kada ne misli na sebe. Suočena s Homerovim bezbrojnim greškama, Mardž nikada ne ostaje bez nade, crpeći snagu iz svoje beskrajne kolekcije izreka, npr: „Većina žena će reći da samo budala može da pomisli da može da promeni muškarca, ali te žene se lako predaju“. Mardž možda ima strah od nepoznatog, ali su joj njena čvrsta moralna načela omogućila da prevaziđe svoju potrebu za udobnošću i povlačenjem. Zahvaljujući tome, ona je vodila krstaške ratove protiv springfildske gradske železnice, omela kampanju gospodina Berna za guvernera i nakratko prekinula nasilje u crtanim filmovima o „Svrabiši i Češku“ tako što je osnovala S.N.R.P. – Springfildci za nenasilje, razumevanje i pomoć. Ogroman deo energije ona posvećuje brizi o svojoj porodici. To je težak zadatak, jer je to, iako ih voli, često dotuče. Međutim, i sama Mardž bi rekla da Simpsonovi ne mogu da izvoljevaju.
Bart Simpson
Želi sve i obično i dobije ono što želi, a to je često više nego što mu prija. Dok ga mnogi optužuju da suviše zavisi od svog surogat roditelja, televizije, on ima mnoga interesovanja pored toga, kao što je jedenje sladoleda ispred centra za gubitak težine, usavršavanje veštine pljuvanja i sedenje na krovu s bezbol palicom da bi rasterao NLO-e. Otpisan od mnogih kao nepopravljivi vandal, Bart se svakog dana rve sa savešću. Zapravo, njegov najveći strah je da će ga njegova savest jednog dana savladati. On živi u sadašnjosti i retko razmišlja o posledicama svoje nezajažljive radoznalosti. Njegovi nestašluci stalan su trn u oku njegovoj porodici. S njim je jako teško nositi se. Homer teško uspeva da se suzdrži, Lisa teško uspeva da privuče pažnju, a Mardž teško uspeva da zadrži Homerove šake dalje od Bartovog vrata. S druge strane, Bart deli Homerovu ljubav prema lošoj hrani, razuzdanom ponašanju i smicalicama, divi se i povremeno oslanja na Lisinu pamet i ceni Mardžino kuvanje i njenu bezuslovnu ljubav. Bartova karijera u springfildskoj osnovnoj školi je jednako burna. Zajedno sa svojim najboljim drugom i bratom po pljuvanju, Milhausom, priglupim Martinom Prajsom, siledžijom Nelsonom i gomilom druge mlađarije on zagorčava život gospođi Krabapel, svojoj nastavnici. Vodio je kampanju za predsednika razreda sa sloganom „Više azbesta“, zamenio je nastavničine pilule za kontrolu trudnoće tik-takom, otvoreno se podsmevao direktoru Skineru pod svojim grafiti imenom El Barto i izazvao pobunu učenika svojom majicom s natpisom „Dole domaći“. Njegova osećanja prema školi možda najbolje pokazuje jedan od njegovih omiljenih snova, u kome springfildsku osnovu školu proždiru džinovski mehanički mravi.
Lisa Simpson
Primer dobrog ponašanja i kreativnosti. Zbog toga, teško joj je da se bilo gde uklopi. Kod kuće, ona je savest porodice Simpson, glas političke korektnosti i razuma. Zbog toga je ignorišu, osim, naravno, ako njena inteligencija može da se upotrebi da unapredi neki od Homerovih i Bartovih planova. U potrazi za razumevanjem i pažnjom, Lisa se okreće školi, gde se nada da će biti primećene njene jedinstvene sposobnosti. I zaista je tako. Nastavnici njenu inteligenciju, osećajnost i talenat nagrađuju čistim peticama i potpunom ravnodušnošću. Njeni drugovi iz razreda su sve samo ne ravnodušni i nadevaju joj razna pogrdna imena. Ona usmerava svoju tugu i razočaranje u sviranje saksofona. Pod duhovnim vođstvom svog mentora, Krvave Desni Marfija, komponovala je nekoliko muzičkih dragulja. Među drugim njenim ljubavima su poniji, gledanje „Veselih malih vilenjaka“, okretanje broja „Kori hot lajna“ i proučavanje života žena koje su se opirale dominaciji patrijarhata. Njeni uspesi i dostignuća su uvođenje izuzetno uspešnog programa reciklaže u Springfildu, to što je ol-star golman u hokeju na travi i pronalazak praktične primene geometrije. Iako dobija mnogo manje pažnje nego Bart za svoje nestašluke, ona je često Bartov odani i nezamenljivi saveznik. Pomogla mu je da osujeti đavolske planove Pomoćnika Boba, da otkrije vrednost mini-golfa i da razvije svoje sposobnosti gađanja hranom tako što predstavlja pogodnu metu. Kako Bart nevoljno priznaje, Lisa ima pameti i talenta da dođe do vrha, bez obzira na sve što drugi kažu. A kada stigne tamo, Bart će biti uz nju da pozajmi novac.
Megi Simpson
Ona je mirno središte u haosu domaćinstva porodice Simpson. Mirno podnosi čudne domaće lekove svog dede, nosi najnoviju bebi odeću sumnjivog ukusa i provodi kratke vremenske intervale leteći kroz vazduh. Sve bez i reči pritužbe. Stvari bi se ipak mogle promeniti kada Megi nauči da govori. Međutim, verovatno je niko ne bi slušao. Kada ostane na Homerovoj brizi, Megi ima slobodu da radi praktično sve što poželi: da pije iz pseće posude, istražuje čuda velikih mašina i puca u Čarlsa Montgomerija Bernsa. Megi najbolji odnos uspostavlja s onima koji je razumeju. Zbog toga su njeni najbliži prijatelji Grudvica II i Deda Mrazov Mali Pomoćnik. Jednom prilikom se čak zbližila s čoporom grizlija.
Oficijelni sajt
The Simpsons Movie (2007)
Simpsonovi na filmu (2007)
Premijera: 25. jul 2007. godine u dvorani Doma sindikata, u terminima od 19 i 21 čas 

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.