Sivi kamion crvene boje

Žanr: romantična komedija
Trajanje: 104 min.
Premisa: Ljubav je čudo i boje ne znače ništa
Engleski naziv: Red Coloured Grey Truck
Nemački naziv: Der graue Lastwagen ist rot
Nagrade: Nemačka nacionalna nagrada za najbolji film za 2004. godinu, Nagrada publike na 26. filmskom festivalu u Monpelijeu

Glavne uloge:	Srđan Todorović, Aleksandra Balmazović, Bogdan Diklić, Milorad Mandić, Dragan Bjelogrlić, Boris Milivojević, Branko Đurić
Scenario:	Srđan Koljević
Producenti:	„Thoke Moeblus film company“, Ministarstvo kulture Republike Srbije, „Komuna“, „E Mation Film“
Direktor fotografije:	Goran Volarević
Režija:	Srđan Koljević

SINOPSIS

Jun 1991. godine. Poslednji dani mira u Jugoslaviji. Ratko, momak iz Bosne, potpuni daltonista, iz zabave krade kamion. Suzana, devojka iz Beograda, saznaje da je u drugom stanju i odlučuje da ode u Dubrovnik na nekoliko dana dok ne bude vreme za abortus. On je umalo pregazi i tako putovanje nastavljaju zajedno.

Etnički sukob bio je neizbežan, ali daltonista „moron“ i temperamentna gradska devojka ne mogu da shvate razliku između suprotstavljenih strana. Kada još više upadnu u nevolje, ona hoće da ide kući, ali sada je prekasno za to jer – Ratko je zaljubljen u nju. Povratka više nema, a ona će otkriti da je ljubav čudo i da boje ne znače ništa.

O FILMU

Ovo je priča o jednom običnom momku koji upoznaje malo neobičniju devojku u veoma neobično i ludo ratno vreme; priča o poslednjem danu mira 1991. godine u bivšoj Jugoslaviji; priča u kojoj ljubav čini čuda i u kojoj boje ne znače ništa. U njoj dva sasvim različita lika nalaze načina da prebrode sve međusobne razlike, da pređu te kilometre koji razdvajaju njihove rodne gradove, drugare iz detinjstva, poglede na život i na sreću. Da apsurd bude veći, ova priča dešava se u trenutku potpunog raspada zemlje koju su činili veoma slični narodi – iz nedovoljno jasnih razloga, kako se to i u samom filmu vidi.

Glavni likovi ove simpatične priče su Ratko, kamiondžija bez dozvole, iz neke bosanske zabiti (igra ga Srđan – Žika Todorović) i Beograđanka Suzana (igra je mlada slovenačka glumica Aleksandra Balmazović). Ratko je daltonista, što mu, po sopstvenom tumačenju, omogućava sasvim drugačiji pogled na svet (to je ujedno i objašnjenje naslova filma). Suzana je beogradska šmizla koja u životu bira uvek onaj lakši put. Oni se sreću na samom početku dugog putovanja na koje svako od njih kreće iz želje za bekstvom, ali iz sasvim drugačijih pobuda.

Tokom putovanja shvatamo da su ova dva otkačenjaka jedini normalni ljudi u zemlji koju zahvata potpuno ludilo. Njih dvoje će uspeti da pređu sve prepreke i barikade na putu kroz razne delove zemlje koju je zahvatio rat. Na tom putu srešće neobičnog popa (Bogdan Diklić), srpskog Kvazimoda (Boris Milivojević), autentičnog šefa paravojske iz južne Bosne (Milorad Mandić), lokalnog vlastelina (Dragan Bjelogrlić), seljaka koji švercuje mrtve (Dubravko Jovanović) i mnoge, mnoge druge.

Srđan – Žika Todorović je godinu dana vežbao akcenat iz okoline Doboja, jer je želeo da što vernije odglumi Bosanca, i to ne bilo kog, već iz određenog kraja. Lični trener u ovom poduhvatu bio mu je Nele Karajlić. Tu nije bio kraj Todorovićevim mukama, jer je morao da nauči i da vozi kamion, što je bio posebno težak zadatak kada se uzme u obzir to da on, kako kažu, nikada nije umeo da vozi ni bicikl.

O REŽISERU

Srđan Koljević (reditelj)
Naš poznati dramaturg se ovim filmom prvi put oprobao kao reditelj. Njegova filmografija kao scenariste obuhvata filmove: „Stršljen“, „Kaži zašto me ostavi“, „Ubistvo sa predumišljajem“, „Normalni ljudi“, „Nebeska udica“, „Nataša“.

Premijera: 16. novembar 2004. godine u Centru „Sava“; od 18. novembra u bioskopima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.