Tri boje: plavo, belo, crveno
Ime: Tri boje: plavo („Trois couleurs: Bleu“, 1993)
Žanr: drama
Trajanje: 100 min.
Nagrade: Venecijanski filmski festival – Zlatni lav: najbolji film, najbolja glumica i najbolja fotografija
| Glavne uloge: |
Žilijet Binoš (Juliette Binoche), Beno Režen (Benoot Regent), Florans Pernel (Florence Pernel), Šarlot Veri (Charlotte Very), Filip Volter (Philippe Volter) |
| Scenario: | Agnješka Holand (Agnieszka Holland), Slavomir Iđijak (Slawomir Idziak) |
| Režija: | Kšištof Kišlovski (Krzysztof Kieslowski) |
SINOPSIS
Žili je izgubila muža, velikog kompozitora Patrisa, i ćerkicu Anu u saobraćajnoj nesreći. Ona namerava da izvrši duhovni suicid anonimnim životom u Parizu, daleko od ličnih obaveza, ljubavi i žalosti. Međutim, ljudi iz njenog prethodnog života su i dalje tu. Olivije, mladi Patrisov pomoćnik, dugo je zaljubljen u Žili. Da bi je naterao da se izvuče iz svoje otuđenosti, odlučuje da dovrši koncert „Za Evropu“, delo koje je ostalo nedovršeno zbog kompozitorove smrti. Stvarnost koju čine ljudi kojima je stalo do nje i jedno iznenadno otkriće, kao i muzika oko koje se priča okreće, delovaće isceljujuće na Žili i neodoljivo je povući natrag u svet živih.
Ime: Tri boje: belo („Trzy kolory: Bialy“, 1994)
Žanr: komedija, drama
Trajanje: 91 min.
Nagrade: pobednik Berlinskog filmskog festivala
| Glavne uloge: |
Zbignjev Zamahovski (Zbigniew Zamachowski), Žuli Delpi (Julie Delpy), Januš Gajoš (Janusz Gajos), Ježi Stuhr (Jerzy Stuhr), Aleksander Bardini (Aleksander Bardini) |
| Scenario: |
Kšištof Pjesjevič (Krzysztof Piesiewicz), Kšištof Kišlovski (Krzysztof Kieslowski) |
| Režija: | Kšištof Kišlovski (Krzysztof Kieslowski) |
SINOPSIS
Belo se bavi destruktivnom dinamikom odnosa baziranog na velikoj neravnopravnosti. Karolj je Poljak, frizer u Parizu. Šljampave cipele i čaplinovski hod. Bednik, rekli bi. Nasuprot njemu – Dominika. Parižanka kakvu je vidi poljski režiser. Visoke potpetice, krzno, ženstvena i gotovo histerična. Ona traži razvod jer brak nije „konsumiran“. Na zapadu, ružne li reči, konsumiramo čak i brak. A Karolj nije neki konsument. S češljem i frizerskom diplomom, on misli samo jedno: natrag u Poljsku. Možda će ga tamo „priznati“; možda će ponovo osvojiti Dominiku.
Ime: Tri boje: crveno („Trois couleurs: Rouge“, 1994)
Žanr: drama
Trajanje: 99 min.
Nagrade: tri nominacije za Oskara
| Glavne uloge: |
Irene Jakob (Irene Jacob), Žan-Luj Trentinjan (Jean-Louis Trintignant), Frederik Feder (Frederique Feder), Samuel le Bihan (Samuel Le Bihan), Teko Selio (Teco Celio) |
| Scenario: |
Kšištof Pjesjevič (Krzysztof Piesiewicz), Kšištof Kišlovski (Krzysztof Kieslowski) |
| Režija: | Kšištof Kišlovski (Krzysztof Kieslowski) |
SINOPSIS
Valentina, studentkinja i manekenka, igrom slučaja upoznaje čoveka koga zovu jednostavno – Sudija. On je penzioner, zatvoren, pomalo cinik. Prisluškuje telefone svojih suseda, prodavaca, čak i meteorološku službu. Drži se po strani od života drugih ljudi sve dok ga seksualno zlostavljanje 12-godišnje devojčice ne dovede u moralnu dilemu. Iskupljenje stiže kao ispovest, ali ne svešteniku, nego policiji. S vremenom postaje sposoban da spase nevine, pošto upozna Valentinu. Zahvaljujući susretu sa Sudijom, Valentina upoznaje Ogista i zaljubljuje se u njega. I ljubav je jedan od vidova izbavljenja, kako za Valentinu i Ogista tako i za Sudiju, koji, mada je razočaran u ljubav, ponovo počinje da kontaktira s ljudima.
O FILMU
Od 1993. do 1994. poljski sineasta Kšištof Kišlovski snimio je filmsku trilogiju „Tri boje: plavo, belo, crveno“, koja se bavi temama slobode, jednakosti i bratstva. U produkciji Martina Karmica tri filma postigla su veliki uspeh kako u evropskim bioskopima tako i na mnogobrojnim prestižnim festivalima.
O REŽISERU
Kšištof Kišlovski (reditelj)
Rođen je 1941. godine u Varšavi, glavnom gradu Poljske, gde je i preminuo 1996. godine od srčanog udara, kako glasi zvanična verzija događaja, mada se u engleskoj štampi spekulisalo da je bolest na srcu bila posledica side. Poljski reditelj i režiser koji se najviše istakao svojim radom u Francuskoj ostaće jedan od najeminentnijih evropskih reditelja svih vremena. Nakon veoma uspešne trilogije „Tri boje: plavo, belo i crveno“, Kišlovski je nameravao da snimi novu trilogiju pod nazivom „Raj“, „Pakao“ i „Čistilište“ („Heaven“, „Hell“, „Purgatory“), ali ga je smrt sprečila u tome. Scenarija za sva tri filma Kišlovski je ostavio drugima u amanet.
Film „Raj“ je posle smrti velikog režisera snimio nemački reditelj Tom Tikver (Tom Tykwer), poznat po filmu „Trči, Lola, trči“. Glavne uloge u ovom filmu poverene su Kejt Blanšet (Cate Blanchett) i Đovaniju Ribisiju (Giovanni Ribisi). Film „Pakao“ („Enfer, L““, 2005) režirao je bosanski reditelj Danis Tanović, koji je dobio Oskara za film „Ničija zemlja“, a glavna uloga poverena je Emanuel Bear (Emmanuelle Beart), dok jednu od uloga tumači Miki Manojlović.
O GLUMCIMA
Žilijet Binoš (Žili)
Žilijet Binoš rođena je 9. marta 1964. godine u Parizu kao kćerka glumice i vajara. Već sa 23 godine prvi put je privukla pažnju kritike ulogom u filmu „The Unbearable Lightness of Being“, rađenom prema čuvenom romanu Milana Kundere. Robert Ebert, kritičar „Čikago tajmsa“, zapisao je da je bila skoro nestvarna u svojoj lepoti i nevinosti. Naravno, ta nevinost je iščezla kada je Luj Mal dovršio snimanje filma „Fatale“ (kod nas preveden kao „Kobna veza“). Usledila je saradnja s Kišlovskim na kultnoj trilogiji „Tri boje: plavo, belo, crveno“.
Nakon pauze zbog rođenja deteta (1994), Žilijet je dobila ulogu heroine u najskupljem francuskom filmu do tada (35 miliona dolara) – „Le Hussard sur le toit“. Usledili su filmovi: „Un divan a New York“ (1998), „Les Enfants du siecle“ (1999), „Eloge de l“amour“ (1999), „Udovica iz Sent Pjera“ (2000). Pod rediteljskom palicom Lase Halstroma zatim snima film „Čokolada“. Inače, mali kuriozitet je da je Žilijet Binoš odbila glavnu ulogu u filmu „Park iz doba jure“. U anketama mnogobrojnih modnih magazina izabrana je među najlepše i najpoželjnije žene sveta.
Filmografija: „Engleski pacijent“ („The English Patient“), „Jet Lag“, „Country of My Skull“, „Cache“, „Bee Season“, „Mary“. U najavi su filmovi: „Disparus, Les“, „Quelques jours en septembre“, „Paris, je t“aime“, „Breaking and Entering“.
Žuli Delpi (Dominik)
Rođena je 1969. godine u Parizu. Filmografija: „3 & 3“ (2005), „Broken Flowers“ (2005), „Before Sunset“ (2004), „Looking for Jimmy“ (2002), „Villa des roses“ (2002), „Beginner“s Luck“ (2001), „MacArthur Park“ (2001/I), „Investigating Sex“ (2001), „Sand“ (2000), „The Treat“ (1998), „L.A. Without a Map“ (1998), „An American Werewolf in Paris“ (1997), „Before Sunrise“ (1995), „Blah Blah Blah“ (1995), „Killing Zoe“ (1994), „Trois couleurs: Rouge“ (1994), „Trzy kolory: Bialy“ (1994), „Younger and Younger“ (1993), „The Three Musketeers“ (1993), „Homo Faber“ (1991), „Europa Europa“ (1990), „Mauvais sang“ (1986), „Classique“ (1985), „Niveau moins trois“ (1982).
Irene Jakob (Valentina)
Švajcarska glumica rođena je 1966. godine. Debitovala je u filmu „Au revoir, les enfants“ Luja Mala (Louis Malle) 1987. godine. Usledio je film „La bande des quatre“ – „The Gang of Four“ (1989). Svetsku slavu i nagradu za najbolju glumicu Kanskog festivala dobija za dvojnu ulogu upravo u filmu Kšištofa Kišlovskog „The Double Life of Veronique“ (1991). Američki debi imala je ulogom u filmu „Trusting Beatrice“ (1991), koji govori o mladoj Francuskinji koja stiže u Ameriku. Filmografija: „The Van Gogh Wake“ (1993), „The Secret Garden“ (1993), „Red/Rouge“ (1994), „Beyond the Clouds“ – „Par-dela les nuages“ (1995), „Othello“ (1995), „Victory“, „Fugueuses/Runaway“, „All Men Are Mortal“, „History Is Made at Night“ (1999), „My Life So Far“ (1999), „The Big Brass Ring“ (1999), „U.S. Marshals“ (1998), „Incognito“ (1997), „Affaire Marcorelle, L““(2000), „The Pornographer: A Love Story“ (2004), „Automne“, „Nouvelle-France“, „Bob“s Not Gay“. Ove godine premijerno će biti prikazani filmovi: „Liaisons ordinaires“, „South of Hope Street“ i „The Inner Life of Martin Frost“.
Na videu i DVD-ju: 14. februara 2006. godine
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.