Život u ružičastom

Žanr: biografski, drama, muzički
Trajanje: 140 min.
Premisa: Životna priča šansonjerke Edit Pjaf

Glavne uloge:

Marion Kotijar (Marion Cotillard), Silvi Testu (Sylvie Testud), Žerar Depardje (Gerard Depardieu), Emanuel Senje (Emmanuelle Seigner), Žan-Pol Ruv (Jean-Paul Rouve)

Scenario:Izabel Sobelman (Isabelle Sobelman), Olivje Dan (Olivier Dahan)
Režija:Olivje Dan (Olivier Dahan)

SINOPSIS
Film Olivjea Dana „Život u ružičastom“, nazvan po jednoj od najpoznatijih pesama Edit Pjaf (1915–1963), prikazuje put koji je ona prešla od odrastanja u siromašnom kvartu Pariza do statusa vrhunskog svetskog zabavljača. Snimljen više od 40 godina nakon njene smrti, film prikazuje buran život ove pevačice i skandal koji je često bacao senku na njenu karijeru.
O FILMU
Šta čini legendu? Šta čini razliku između popularne pevačice i glasa nacije? Šta, u životu koji počinje takvom patnjom i tegobama, omogućava čudnoj devojčici da se izdigne iz razrušenih ulica posleratnog Pariza do visina međunarodne slave?
„Život u ružičastom“ je film zasnovan na legendarnom životu francuske pevačice Edit Gasion, poznatije kao Edit Pjaf, ili jednostavno, Pjaf – Vrabac. Priča govori i o Parizu, o ljudima i umetnicima, poznatim i nepoznatim, koji sačinjavaju Grad svetlosti i snova. Ovo je priča o nacionalnom blagu, o veri jedne žene, o njenoj patnji i strasti, njenoj snažnoj, ponekad ukletoj, ljubavi prema pesmi.
To je muzička biografija ispričana hronološki naizmenično, s Edit Pjaf u različitim periodima. Film obuhvata njen život u Parizu i Njujorku. Pripovedanje je strukturirano kao lirska mešavina koja prikazuje vežnije periode njenog života. Događaji i ljudi u filmu su deo legende, prepričavanja, istinitog i pesme. Film kombinuje čarobnu fikciju s prizemnim realizmom.
U prvom delu film skače s Edit Pjaf na sceni u Njujorku na njene rane godine u Parizu. Legenda kaže da se beba Edit rodila na prljavim ulicama Belvila, radničkog kraja Pariza. Njena majka Aneta je ulična pevačica i narkoman i uskoro će je napustiti. Luj Gasion, njen otac, cirkuski i ulični zabavljač, sada se bori u rovovima Prvog svetskog rata. U tim ratnim godinama mala Edit je šetala od Anetine majke alkoholičarke do bake Luiz, vlasnice bordela u kome su devojke slatke i lepe, a život nije uvek tako veseo.
Akcija se premešta s njenih nastupa i događaja u Njujorku do života u bordelu, cirkusu i na turneji po Francuskoj s ocem Lujem, koji očajnički pokušava da zaradi za život kao akrobata. Tokom boravka u bordelu mala Edit gubi vid. Njena zamena za majku – šarmantna prostitutka i pevačica Titin, ubeđuje vlasnicu da ih povede na molitvu svetoj Terezi. Edit se uskoro vraća vid i ona pronalazi veru u Gospoda. Uz oca, između njegovih pijanki i seksualnih avantura, Edit prvi put peva u javnosti. Otpevala je francusku državnu himnu pred gomilom u jednom selu.
U drugom delu premeštamo se s Editine samrtne postelje i poznih godina na njene početke, kada je bila usamljena devojka na ulicama Pariza. Prisustvujemo njenom otkrivanju i meteorskom usponu ka uspehu. Pjafova, sada senka onoga što je bila, pokušava da povrati sećanje posle godina provedenih uz piće, morfijum i bezbrojne ljubavnike. Dvadesetogodišnja Edit i njena stalna pratilja Simon izlaze na ulice.
Editin glas je sirov, pun emocija i dirljiv. Luj Leple, upravnik jednog od velikih pariskih kabarea, slučajno prolazi i poziva je na audiciju. Idućeg dana ostaje zapanjen i odmah je angažuje. Međutim, prvo mora da nađe novo ime za nju. Rođena je Pjaf – Vrabac. Uspeh je odmah usledio. Sada može da ostavi za sobom makroa i ulične siledžije. Uskoro upoznaje mnoge umetnike, promotere i prijatelje koji će ostati uz nju tokom cele karijere. Međutim, tragedija je uvek bila blizu. Njen mentor Luj Leple je ubijen. Mlada zvezda je pogođena skandalom. Ipak, uz pomoć svete Tereze, mladih tekstopisaca i drugih ona nastavlja da peva i da jača.
Mlada pariska ulična pevačica kreće u osvajanje Amerike i mi pratimo njen uspeh i susret s jedinom pravom ljubavi njenog života, svetskim bokserskim šampionom u srednjoj kategoriji, Marselom Serdanom. Uprkos činjenici da je Serdan oženjen, njih dvoje postaju slavan par koji novine nazivaju „kraljicom francuske muzike i kraljem ringa“. Dok naizmenično pratimo scene njihove strasne ljubavne afere, Serdanovih borbi i Editinih spektakularnih koncerata u Njujorku, vidimo nagoveštaje njene krhke prirode. Na vrhuncu svoje karijere Edit Pjaf doživljava još jednu tragediju.
Pateći zbog odsustva ljubavnika na zabavi u svom luksuznom njujorškom apartmanu, ona telefonira Serdanu i moli ga da doleti nazad u Njujork što je pre moguće. Probudivši se idućeg dana saznaje užasne vesti. Marsel Serdan je poginuo u avionskoj nesreći iznad Atlantika. Poslednja decenija njenog života obeležena je sve slabijim zdravljem, zavisnošću, finansijskim problemima i tugom. Pada na sceni i otkazuje koncerte. Ipak, uspeva čak da se uda još dva puta i konstantno osvežava i obnavlja svoj repertoar sjajnih pesama. Filozofira o životu sa Žanom Koktoom. Na samrtnoj postelji oživljava vizije o svojoj mladosti i o smrti svoje dvogodišnje ćerke Marsel.
Kao što počinje i kako mu i odgovara, „Život u ružičastom“ završava se na sceni. Život Edit Pjaf bio je pun strasti i stradanja. Umrla je bez žaljenja, a njena pesma nastavlja da živi.

BIOGRAFIJA EDIT PJAF
Edit Pjaf (19. decembar 1915 – 11. oktobar 1963) bila je jedna od najomiljenijih pevačica Francuske. Njena muzika odražavala je njen tragičan život, a specijalnost su joj bile dirljive balade koje je pevala srceparajućim glasom. Najpoznatije pesme koje je izvodila bile su Život u ružičastom (1946), Milord (1959) i Ne, ne žalim ni zbog čega (1960).
Rođena je kao Edit Đovana Gasion u Parizu, u Francuskoj. Njena majka je radila kao pevačica u kafeu, a otac joj je bio poznati putujući akrobata. Majka ju je napustila i odgajala ju je baka koja je vodila bordel u Normandiji. Od treće do sedme godine života bila je slepa. Deo legende o Edit Pjaf govori da je, navodno, povratila vid pošto su prostitutke njene bake išle na hodočašće u crkvu svete Tereze. Kasnije je jedno vreme živela s ocem alkoholičarem, koga je napustila sa 15 godina da bi postala ulična pevačica u Parizu. Godine 1935. otkrio ju je vlasnik noćnog kluba Luj Leple, čiji su klub posećivali i bogati i siromašni.
Uprkos njenoj nervozi, ubedio je Edit da zapeva i dao joj je nadimak koji će ostati uz nju celog života – Le mome piaf (mali vrabac). Iz toga je izvela svoje umetničko ime. Prva ploča joj je izašla iste godine. Ubrzo potom Leple je ubijen i Pjafova je optužena za saučesništvo, ali je oslobođena optužbi. Godine 1940. Žan Kokto je napisao uspešan komad Le bel indifferent, u kome je glavnu ulogu namenio njoj. Počela je da se druži s poznatim ličnostima, kao što su bili glumac Moris Ševalije ili pesnik Žak Boržea. Svoju najpoznatiju pesmu, Život u ružičastom, napisala je usred nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu. U to vreme bila je vrlo tražena i uspešna. Pevajući za nemačke oficire u „Klubu jedan-dva-dva“, zaradila je pravo da se fotografiše s francuskim ratnim zarobljenicima, što je na prvi pogled doprinosilo podizanju morala. Kada su dobili svoje fotografije, zarobljenici su mogli da iz njih isecaju svoje slike za organizaciju bekstva. Danas je dobro poznata veza Edit Pjaf s pokretom otpora i mnogi joj duguju život. Nakon rata, Edit je putovala po Evropi, SAD i Južnoj Americi, postavši internacionalno poznata. Pomogla je lansiranje karijere Šarla Aznavura, pošto ga je povela na turneju po Francuskoj i Americi.
Pjafova je imala jedno dete, ćerku Marsel, koja je umrla sa dve godine 1935; otac deteta bio je Luj Dipon. Velika ljubav Edit Pjaf, bokser Marsel Serdan, umro je 1949. Pjafova se udavala dva puta. Njen prvi muž bio je Žak Pil, pevač. Venčali su se 1952, a razveli 1956. Njen drugi muž, Teofanis Lambukas (poznatiji kao Teo Sarapo), bio je 20 godina mlađi frizer koji je postao pevač i glumac. Venčali su se 1962. Pariska Olimpija je mesto na kome je Edit Pjaf dostigla slavu i gde je, samo nekoliko meseci pre smrti, održala nezaboravan koncert, jedva u stanju da stoji. Početkom 1963. snimila je svoju poslednju pesmu – Čovek iz Berlina.
Umrla je od raka u Kanu 11. oktobra 1963, istog dana kad i njen prijatelj Žan Kokto. Sahranjena je na groblju Per Lašez u Parizu. Iako je zbog njenog stila života rimokatolički nadbiskup Pariza zabranio obred u crkvi, njena pogrebna procesija izvela je na ulice stotine hiljada ožalošćenih, a ceremoniji na groblju prisustvovalo je preko 40.000 obožavalaca. Šarl Aznavur je rekao da je njena procesija jedini slučaj od Drugog svetskog rata da je saobraćaj u Parizu potpuno zaustavljen. U Parizu postoji muzej posvećen Edit Pjaf. I danas se pamti kao jedna od najvećih francuskih pevačica svih vremena. Njen život bio je pun oštrih kontrasta: njena slava bila je suprotstavljena njenom tragičnom privatnom životu, a njena krhka pojava na sceni bila je u suprotnosti sa snagom njenog glasa.
O GLUMCIMA
Marion Kotijar (Edit Pjaf)
Na američkom filmu debitovala je ulogom u „Krupnoj ribi“ Tima Bartona. U rodnoj Francuskoj poznata je po ulogama u filmovima „Taksi“ producenta Lika Besona (i njegova dva nastavka) i „Veridba je dugo trajala“ u režiji Žan-Pjera Ženea. Kći dvoje pozorišnih glumaca, karijeru je započela u 16. godini u filmu „Priča o dečaku koji je želeo poljubac“. Drugi njeni filmovi su „Lisa“, „Privatna afera“, „Dečja igra“, „Ljubav je u vazduhu“, „Kavalkada“ itd. Nedavno smo je gledali u filmovima „Poštena igra“ i „Dobra godina“ („A Good Year“).
Oficijelni sajt:
Mome, La (2007)
Vie en rose, La (2007)
Premijera: 12. maj 2007. godine u Centru „Sava“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.