Dno života: gledamo – živimo – postajemo rijaliti!?

– Stanovnici rijalitija su pažljivo birani sa moralnog i kulturnog dna društva.

I oni se ponašaju onako kako jedino umeju: svađaju se, pljuju, tuku…

Društvo se postepeno identifikuje sa njima, ljudi sa dna brzo postaju junaci (jer ih gledaoci upoređuju sa drugim ljudima sa dna).

Tako se kvari društvo. Oproban recept.

Šta bi se dogodilo kada bi organizatori izbacili ološ i talog, i u rijaliti uveli pametne ljude, intelektualce, književnike, filozofe, glumce?

Da li bi takav rijaliti bio zanimljiviji za gledanje, i ako bi, da li bi se svest gledalaca promenila na bolje?

Da li bismo postali bolje društvo kada bismo, umesto prostitutki i prevaranata, gledali intelektualni krem društva? (hakim bej)

-Kad bi ubacili takve ljude, emisija bi svakako bila kvalitetnija, ali ciljna publika je jako mala, i zato to ne rade.

Važnije je da ubace one prostake, to ljudi vole da gledaju, uzori im postaju razne osobe sumnjivog morala.

Tuga, muka mi je.

Razmišljam jesu li ljudi stvarno toliko nisko pali i da nemaju svoj život pa gledaju druge koji su zatvoreni u četiri zida… Ajde da kažeš da će videti ili čuti nešto pametno, nego daleko od toga. I posle o tome diskutuju međusobno.

Ja to ne bih nazvao životom, samo kradu Bogu dane…

Kad bi znali koliko se vreme može pametnije utrošiti, ne da ne bi upalili to đubre nikad više, nego ne bi ni TV upalili.

Ok, razumem da neki penzioneri ne znaju šta će, pa ih i razumem donekle, nego što i omladina to gleda. Gde je želja za edukacijom, kvalitetno ispunjenim vremenom, gde je ambicioznost? (miki208)

Napišite i Vi šta mislite o ovome na Forumu Krstarice…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.