Priča o „Garfildu 2“ (2)

Garfild, jedan od najpopularnijih likova iz stripa na svetu, postao je velika filmska zvezda. Njegov igrano-kompjutersko-animirani filmski debi, adaptiran iz stripa koji je čitalo 260 miliona čitalaca širom planete, postao je globalni blokbaster u bioskopima i na DVD-u. Garfild je konačno dobio epsku priču veliku koliko i njegov ego – priču koja teško staje na veliki ekran. Producent Džon Dejvis, čiji mnogi hitovi uključuju naslove „Doktor Dulitl“ i „Tatino obdanište“, bio je prirodan izbor da na veliki ekran dovede „Garfilda“ i sasvim nov nastavak – „Garfild 2“.

„Bilo je krajnje vreme da Garfild postane velika filmska zvezda“, kaže Dejvis. „On je lenj, duhovit, drčan i ima stav. Nije bitno da li imate pet ili 50 godina, svako može da se poistoveti s njim na nekom nivou.“

Dok je Bejlijeva ekipa animatora stvarala novog i unapređenog Garfilda, studio za vizuelne efekte iz Vankuvera podario je životinjama u filmu moć govora. Bio je to mukotrpan šestomesečni proces tokom kojeg je 200 animatora razrađivalo lica životinja kako bi se uklopila s glasom i karakterom glumaca koji im pozajmljuju glasove.

Jedina prava životinja koja ne govori je Džonovo voljeno kuče i Garfildov večiti protivnik – Odi. Dva neodoljiva terijera, Tajler i njegova sestra Kloi, ponavljaju ulogu Odija iz prvog filma. Iako psi liče, imaju veoma različite ličnosti i korišćeni su u različitim scenama. Tajler je glumio u ljupkim, emotivnim ili teškim scenama. „On je veoma inteligentan i dobro prati uputstva, lako ga je dresirati. Kloi je sjajna za otkačene stvari, kao napad na nogavicu pantalona, zato što je neustrašiva“, kaže njihov trener Kristi Kembel.

Ponekad je snimanje verovatno ličilo na Nojevu barku s gomilom životinja. Sekvence u kojima je kompjuterski generisani Garfild u interakciji s pravim životinjama bilo je teško, ali i, po Kandijevim rečima, ponekad i najzabavnije snimati.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.