Conflict: Denied Ops
Denied Ops je još jedan u nizu naslova iz serijala Conflict, koji je dosad izbacio četiri više-manje poznate igre. Kako nijedna od njih nije bila nekakav vrhunski igrački spektakl, to se teško moglo očekivati i od ovog nastavka.
U Conflict igrama običaj je da u borbu idete sa svojom ekipom, koja sadrži četiri člana, što se promenilo u ovom "nastavku", gde je taj broj smanjen na dva. Poseban problem ove igre su likovi, koji su potpuno stereotipni. Prvi lik, Linkoln Grejvs (Lincoln Graves), snajperista, pravi je Amerikanac; voli svoju zemlju i ima pravi teskaški naglasak i lošu frizuru. S druge strane, crnac Redži Grejvs (Reggie Graves) je nabildovani lik s ogromnom mašinkom; ćelav je i govori potpuno nerazumljivo. Problem je ovde jasno vidljiv (klasičan stereotip: belac-crnac), a postaje i veći kada shvatite uzaludan pokušaj autora da između njih napravi bilo kakav odnos. Naravno, njih dvojica se ne podnose i konstanto se podbadaju debilnim frazama.
Priča je takođe potpuno neuverljiva. Sve počinje u Venecueli, gde je novi militarni režim izvršio državni udar i zbacio vladu, pa sada preti nuklearnim napadom na SAD, ako oni budu reagovali na te događaje. Naravno, ne bi Amerika bila Amerika kad se i pored toga ne bi umešala, pa šalje dvojicu svojih najboljih vojničina da reše stvar i dokažu kako je Amerika velika i da se njoj ne može tako lako pretiti. Pored Venecuele, priča vas vodi kroz Rusiju, Ruandu, Sibir… I zaista, ako ova igra ima ijednu vrlinu, to je da se krajolik menja od misije do misije, pa nikad ne postaje dosadan. Druga je stvar to što je dizajn nivoa očajan i potpuno neuverljiv.
Gameplay je u teoriji najviše baziran na suprotnostima dvojice likova i njihovoj mogućnosti da zajedno funkcionišu, ali u praksi je malo drukčije. Snajperska puška je dobra u nekim situacijama, a mašinka u drugim, ali zajedno teško funkcionišu, pa ćete stalno morati da se prebacujete s lika na lik kako biste valjano rešili situaciju. Problem se javlja kada uvidite da je AI protivnika užasno loš, kao i da vaš saborac teško funkcioniše bez vaše pomoći. Čim ga napadne više od dva-tri lika, sigurno umire, a onda morate da gubite vreme na njegovo oživljavanje. Igra ima prilično jednostavan sistem komandi, koji ne funkcioniše previše dobro. Ima dve komande – kretanja i praćenja. Komanda praćenja je pravi užas, jer ako je konstantno ne pritiskate, vaš saborac će jednostavno ostati na svom mestu, što nekad znači da će biti udaljen pola mape od vas. Naravno, toga ćete se setiti onda kad vam bude najpotrebniji.
U celoj igri postoje dva glavna oružja (snajperska puška i mašinka), uz dodatak pištolja, granata i niza gluposti koje niko nikad ne koristi. Oružja su napravljena apsolutno i neverovatno katastrofalno. Pored toga što su loše modelovana, osećaj pucanja je jednostavno očajan i neuverljiv. Tokom napredovanja kroz igru dobijaju se neki dodaci koji pomažu, ali nisu previše spektakularni. Možda bi bilo neko zadovoljstvo da su bar neprijatelji dostojno napravljeni, ali ova igra pada i u toj kategoriji. AI je priglup, uopšte nesvestan događanja oko sebe. Vaši protivnici će početi da pucaju čim vas vide, pa će odjednom stati i tražiti zaklon – koji ne mogu naći jer su glupi – a rezultat je vrtenje u krug ili trčanje napred-nazad bez prestanka. Takođe, ne možete im razneti glavu ni bilo šta slično. Tu i tamo ćete imati priliku da uđete u neki tenk ili hoverkraft, ali delovi igre s vozilima su takođe poprilično loši, jer se, na primer, tenk ponaša kao automobil.
Tehnička strana igre je u nivou s ostalim. Grafika je ružna, iako nije jako loša. Sve je nekako plastično, jednostavno ništa ne izgleda realno. Osnovni problem Denied Ops-a je da je to, jednostavno rečeno, dosadna igra. Ništa u njoj nije zabavno niti motiviše, jednostavno nema razloga da idete na novi nivo. Oružje nije zabavno, igra nije posebno teška ni zahtevna, delovi s vozilima su neuverljivi, neprijatelji su kao lutke od krpe, a grafika je loša.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.