U trendu

Dreamkiller

Odmah posle pokretanja postaje jasno da je igra Dreamkiller rađena s ograničenim budžetom. U nekim slučajevima to ne mora da bude loše, jer do izražaja dolazi originalnost autora, ali u većini slučajeva je ipak primetan nedostatak kvaliteta. Bez nekih velikih pretenzija o početku novog talasa old school FPS-ova, Dreamkiller nam donosi konstantnu akciju protiv neverovatnih stvorenja iz košmara.
A noćne more su specijalnost doktorke Alise Drejk, psihologa. Ona je kao mala patila od ružnih snova, sve dok nije odlučila da se suprotstavi demonima koji je proganjaju. To je ujedno označilo i prekretnicu u njenom razmišljanju i odustajanje od karijere prodavačice u lokalnoj prodavnici, pa se posvetila daljem proučavanju snova i specijalizovala smer ulaska u snove. Prateća priča, koju skoro uvek preskačemo, u slučaju igre Dreamkiller je odlična podloga za kreiranje raznoraznih tematskih pejzaža, što je autorima delimično i uspelo. Naime, svaki nivo je unikatan i prilagođen strahovima pacijenata, ali ako uklonimo drugačije boje i poneki detalj, očigledno je da svaki liči na onaj prethodni. Sumnjamo da bi potpuno različita područja privukla mase, ali s obzirom na samu priču i mogućnosti koje pruža, verujemo da su oni koji su ipak zaigrali igru Dreamkiller očekivali maštovitiji dizajn.
Ako ste igrali igre Serious Sam, Painkiller ili pak neke od prvih FPS-ova uopšte, već na prvi pogled biće vam jasno da je igra Dreamkiller u poledu bitaka kopija pomenutih. U svakom trenutku na vas nasrće gomila protivnika, što neretko dovodi do totalne zbrke na ekranu, a dok ih ne eliminišete, prolaz ka dalje je zatvoren. Naravno, kako koje poubijate, stvaraju se novi, pa većina okršaja može prilično da potraje, a sve navedeno dovodi do potpunog izostanka bilo kakve taktike, skrivanja ili uvlačenja protivnika u zamke.
Glupo je i pominjati veštačku inteligenciju neprijatelja, jer je jedini impuls koji dobijaju taj da jurnu prema vama čim se pojavite na ekranu. Kad ih već pominjemo, treba reći da su i prilikom njihovog dizajna autori pokazali priličnu nemaštovitost, jer se, uprkos različitim temama, neki neprijatelji ponavljaju iz nivoa u nivo. Ipak, da ne budemo baš potpuno negativni, recimo da svaki san donosi i nove vrste, od kojih su neke prilično impresivne.
Pored klasičnog oružja koje glavnoj junakinji ostavljaju sami pacijenti u snovima, doktorica ima i nekoliko dobrih trikova, poput bacača plamena iz ruke i mogućnosti teleportacije. Vatru je najefikasnije koristiti protiv grupe protivnika, tako da trčite oko njih i lagano ih palite, dok je teleportacija koristan dodatak za beg iz nezgodnih situacija. Istina, treba se naviknuti na to da prvo treba pustiti senku da pravolinijski otrči na drugi kraj sobe/hodnika, malo pucate i – hop, pojavićete se protivniku iza leđa. Zanimljivo, iako ne i neophodno za preživljavanje. Mada Dreamkiller ne predstavlja vrhunski FPS, reč je o simpatičnoj igri koja će možda privući one nostalgične. Svima ostalima preporučujemo neki drugi oblik zabave.
Korisni linkovi

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike