Rise of the Argonauts
Grčka mitologija je kao stvorena za akcioni RPG, pa nije ni čudo da je igra Rise of the Argonauts dočekana s nestrpljenjem. Autori su pre izlaska igre imali dosta problema, ali su uspeli da je objave krajem prošle godine. Nažalost, već na samom početku očigledno je da Rise of the Argonauts nije najblistaviji primerak svog žanra. Priča i nije toliko loša s obzirom na to da u ulozi kralja i ratnika Jasona pokušavamo da spasemo voljenu iz čeljusti smrti i usput pokušavamo da eliminišemo pretnju samom prestolu, ali način na koji su autori odlučili da nas vode kroz igru je zastrašujuće loš za igru koja je najavljivana kao vrhunski naslov.
Naime, za nešto više od desetak sati, koliko će se najstrpljiviji družiti s Jasonom i njegovim podanicima, skoro polovina vremena otići će na razgovore s drugim likovima. Treba priznati da su sami razgovori zanimljivi i dinamični, jer su autori primenili dobar trik s nekoliko izbora predefinisanih rečenica mnogo ranije pre nego što dođemo do trenutka da progovorimo, čime se konverzacija ne prekida, ali problem je u tome da se igra ne kupuje da bismo pričali, već da bismo mlatili negativce svim raspoloživim oružjima. Uz to, treba pomenuti da se svaki razgovor isto završava, bez obzira na to kojim ga smerom vodili, a izbori su nam dati samo toliko da bismo zadovoljili bogove.
Bogovi su navodno od velike pomoći u daljem napredovanju, ali koliki je tu zaista njihov udeo teško je reći. Naime, umesto uobičajenog sakupljanja iskustva, u ličnim akcijama, odlukama u razgovorima i postignućima, kao što je to određeni broj ubijenih neprijatelja, sakupljamo bodove za četiri boga. Nakon što ih sakupimo dovoljno, daje nam se mogućnost izbora talenata koji poboljšavaju naše karakteristike. Većina ih je pasivna, dok nekoliko akcionih možete direktno koristiti u borbama. Problem je u tome što za pasivne karakteristike nigde ne piše koliko je, primera radi, veća šansa da blokiramo udarac ili koliko više štete nanosimo protivniku, dok božanske moći možemo koristiti suviše retko, tako da ćete često potpuno zaboraviti da ih posedujete.
Sama borba je smešno jednostavna, jer se, osim izbora nekoliko oružja koje menjate, sve svodi na neprekidno izvođenje istih poteza, to jest jezikom laika, besomučno klikanje mišem ili pritiskanje tastera na gamepad-u. Istina, rešavanjem zadataka dobijate bolje oružje i oklop, ali osim vizuelnog izgleda, razlike u performansama su opet nevidljive. Kad se već pominje borba, treba reći i da sa sobom često povlačite i svoje prijatelje, na primer, Herkula, ali oni su potpuno van naše kontrole. Ne možete im čak narediti ni kojeg protivnika da napadnu, već oni po sopstvenom nahođenju skaču po bojnom polju i mlate koga stignu.
Osim priče, koju će, nažalost, samo retki shvatiti, jer će sasvim razumljivo prekidati i ubrzavati razgovore, jedina svetla tačka igre je dizajn okoline i protivnika, ali čak ni oni ne izvlače ovaj akcioni RPG iz naše nemilosti. Jednostavno, Rise of the Argonauts je više nego prosečan naslov u koji je uloženo mnogo, ali krajnji rezultat je poražavajući.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.