Alisa neprilagođena

American McGee je momak koji se zaista tako zove. Danas je on umetnički direktor Electronic Arts, jednog od najbitnijih imena na tržištu video-igara, a njegova najnovija kreacija se oslanja na čuveni roman Luis Kerol „Alisa u zemlji čuda“. Odličan predložak, ali i originalni pristup ovom štivu, obećavaju da će to biti jedna od retkih igara koje se izdvajaju iz mora, manje-više, bezidejnih i neduhovitih ostvarenja. Ako očekujete zabavu – dobićete je, ali samo pod uslovom da zabava u vašem slučaju podrazumeva i bizarne, čudne, mračne i halucinantne momente.

U verziji America McGee-ja, Alisa je izgubljena i neprilagođena tinejdžerka koja je uspela da se spasi iz požara u kome su poginuli njeni roditelji. Avantura započinje njenim povratkom u Zemlju čuda u kojoj ona traži svoj mir i pokušava da povrati narušenu mentalnu stabilnost. Ali predeo u kome se nalazi nimalo ne nalikuje onom „zašećerenom“ u Diznijevoj verziji – pre bi se moglo govoriti o apokaliptičnom pejsažu u kome Češirski mačak nije ugojen i sa krznom u bojama lilihipa, već mršav, zlokoban, nalik skeletu. Prema tome, u pitanju je jedan sasvim lični nastavak sage o Alisi, čija atmosfera ima mnogo zajedničkog sa Kerolovim originalom – u oba slučaja pojmovi „halucinantno“ i „psihodelično“ predstavljaju osnovnu autorovu „platformu“. Ako ste se već zapitali odakle autoru video igre ovakve „iščašene“ ideje, odgovor je – iz njegovog sopstvenog iskustva. Ništa nije slučajno, pa ni autorovo prijateljstvo sa likovima kakvi su Trent Raznor (Nine Inch Nails) i Marilyn Manson.

America McGee je imao sve, samo ne sređeno i obično detinjstvo. Oca je sreo samo jednom, a susret se završio pokušajem pijanog roditelja da sinu izbije oko. Trinaestogodišnji klinac je jedva uspeo da se spase ludaka koji je izgubio kontrolu, bacio ga na pod i, pritiskajući mu oko palcem, pokušao i da ga uguši. America je živeo sa majkom koja je bila nesređena, problematična žena, a on sam je vrlo rano počeo da ima problema sa zakonom. Prva krađa u kojoj je uhvaćen je bio pokušaj „drpisanja“ modema u lokalnoj prodavnici opreme, a kasnije avanture su ga odvele i u školu iz koje je „maznuo“ kompjuter. Nije bio baš pravi delikvent, jer su svi njegovi prestupi bili u službi ljubavi prema kompjuterima koji su ga odmalena fascinirali.

Sa 16 godina je morao da počne da se sam izdržava, baveći se pranjem sudova, poliranjem dragog kamenja u juvelirnici, i na kraju, poslom automehaničara u servisu njegovog rođaka, zahvaljujući kojem je i dobio svoj prvi kompjuter – Sinclair-ov Timex koji je priključio na crno-beli TV. U radionici je, pored posla na automobilima, u slobodno vreme i izrađivao programa za vođenje evidencije i poslovanja svog rođaka, a preokret je nastao kada je na njegovo radno mesto došao tip koji se bavio izradama baza podataka za „American airlines“ i koji je mladom automehaničaru otkrio činjenicu da sa svojim programerskim znanjem i talentom može da zgrne gomilu para. Nedugo zatim, krajem 1992. godine, America dobija novog suseda, John-a Carmack-a, suosnivača firme id Software, sa kojim postaje i dobar ortak. John, poznat po kreiranju legendarne igre Castle Wolfenstein 3D, zapošljava America-u u tehničkoj podršci svoje kuće, da bi ga, ubrzo zatim, unapredio u dizajnera. Na toj poziciji, America učestvuje u pravljenju hitova kakvi su Doom, Quake i Quake II.

Nedugo zatim upoznaje i Trent-a Reznor-a, koji i sam učestvuje u pravljenju igara, komponujući muziku za njih. Postaju dobri pajtaši, a ovom dvojcu se pridružuje i Marilyn Manson, apsolutni kralj izopačenog i bizarnog u savremenoj muzici. Godine 1999, America dolazi u kompaniju Electronic Arts, na mesto umetničkog direktora na kome je i danas, i započinje rad na „Alisi“. Demo ove igre je izazvao ogromnu pažnju, i pre nego se i pojavila u prodaji, već su otkupljena prava za filmsku verziju priče – budući reditelj niko drugi do majstor horora, Wes Craven („Vrisak“). Igra nosi naziv „America“s McGee Alice“ i redak je primer ovakve vrste ostvarenja u kojoj autor nije anoniman, već „izbačen“ u prvi plan. Nije ni čudo, kada je priča lična, inspirisana njegovim detinjstvom, koja, za razliku od većine ostvarenja, nosi individualni pečat.

Da rezimiramo – volite mračnu atmosferu i halucinantne vizije. Uživate u fantastici i hororu. Nije vam strana muzika Trent-a Reznor-a i Marilyn Manson. Čitali ste „Alisu“ i smatrate da je Diznijev crtani film potpuno stran duhu originala. Ako sa vama tako stoje stvari, onda je America vaš čovek, a vi potencijalni igrač njegove Alise. I pre nego se u vašim rukama nađe „America“s McGee Alice“ CD, sigurno biste voleli da malo bacite pogled na ono što vas očekuje. Evo putokaza: —>.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.