Hiperaktivnost odraslih: kako je prepoznati?
Poremećaj hiperaktivnosti donedavno se odnosio samo na decu i smatralo se da se ne može javiti kod odraslih osoba. Poremećaj hiperaktivnosti deficita pažnje poznat je pod nazivom Attention deficit hyperactivity disorder (ADHD).
Hiperaktivnost deficita pažnje (ADHD) nije ograničena samo na dečiji uzrast. Prema novom istaživanju, od 30% do 70% dece sa ADHD ima simptome i u odraslom dobu. Takođe, postoji mogućnost razvoja ADHD kod odrasle osobe koja nije imala poremećaj u mladosti. Dodatno komplikuje to što mnogi odrasli ne shvataju da imaju ADHD pa svoje stanje svakodnevno pogoršavaju.
Najčešći simptomi ili znaci ADHD kod odraslih:
kasne u obavljanju posla i na važne događaje
problem u održavanju pažnje – može biti opasno kod odraslih tokom vožnje
problemi u razvrstavanju prioritetnih zadataka i neorganizovanost
problem sa koncentracijom tokom čitanja
problemi sa samokontrolom koji mogu dovesti do teškoća u kontrolisanju besa, impulsivnog ponašanja, kao i poteškoća u ophođenju sa svima
Odrasle osobe sa ADHD mogu razviti sposobnost hiperfokusa. To je stanje kada se svi zadaci ili poslovi urade, ali je problem što su im svakodnevni poslovi ili zadaci dosadni, pa njih odlažu za kasnije zbog zabavnih aktivnosti.
Međutim, ne treba odmah misliti da ako imate problem s koncentracijom to znači ADHD. Slaba koncentracija može biti i znak depresije, dok uznemirenost može ukazivati na poremećaj štitne žlezde ili anksioznost. Zato je bitno znati uzrok ADHD.
Smatra se da je to neravnoteža hemikalija u delu mozga zaduženog za kontrolisanje pažnje. Ne zna se sa sigurnošću šta uzrokuje ovu neravnotežu, ali se pretpostavlja da geni imaju značajnu ulogu u tome, kao i preterana upotreba duvanskih proizvoda i alkohola.
Pošto mnogi odrasli ne znaju da imaju ADHD, dok se stanje ne pogorša i proširi i na dijagnozu depresije i anksioznosti, važno je „brzo dijagnostikovanje“. ADHD je čest uzrok loših navika i problema na poslu i u braku.
Da bi dao potvrdu poremećaja, lekar vodi razgovor o tome da li postoji dijagnoza od detinjstva ili se razgovara sa rodbinom da li se sećaju da je pacijent u mladosti imao neki problem poput hiperaktivnosti ili loše koncentracije i pažnje.
Danas postoje i neuropsihološki testovi za otkrivanje ADHD. Oni podrazumevaju testove za merenje pažnje i veštine rešavanja problema. Neuropsihološko testiranje nije neophodno za dijagnozu, ali se tako može videti kako ADHD utiče na svakodnevni život osobe.
ADHD se najčešće leči stimulansima jer oni mogu poboljšati koncentraciju i pažnju. Ukoliko stimulansi ne pomažu, lekar može da prepiše antidepresive. Dosadašnja istraživanja sa navedenim lekovima za ADHD kod odraslih veoma su obećavajuća. Pokazalo se da odrasli koristeći ove lekove imaju manje znakove ili simptome ADHD i bolju koncentarciju bar do 30 minuta.
Većina odaslih osoba sa ADHD suočava se, i pored upotrebe lekova, sa niskim nivoom samopoštovanja. Zato se predlaže savetovanje za ADHD koje se fokusira na organizovanje i popravljanje društvenih odnosa i veština.
Obavljanje posla kao i zadržavanje posla može biti teško za osobe sa ADHD. Često su neodgovorni i skloni greškama. Jedno istraživanje pokazalo je da je samo polovina osoba sa ADHD zaposlena puno radno vreme. Zbog toga je i teže da će neka osoba sa ovim poremećajem napredovati u poslu ili karijeri, iako istraživanje navodi da osobe sa ADHD mogu obavljati skoro svaki vid posla ili profesije.
Osobe sa ADHD mogu biti problematične i u odnosima i u braku. Njihovo stanje otežava pamćenje obaveza, rođendane i godišnjica, a često imaju i nepredvidiv temperament praćen lošim ponašanjem, što lako može dovesti do razilaženja, raskida ili razvoda.
Pomoć
Pomoć osobama sa ADHD može pružiti mentor koji će ih svakodnevno organizovati za aktivnost i obaveze. Ukoliko je to neizvodljivo, možete pomoći i aplikacija „organizator“ na telefonu. Korišćenjem aplikacije mogu se kreirati i svrstati sve obaveze za svaki dan, nedelju ili mesec. Takođe, i podsetnik u telefonu može se koristiti za važne događaje. Neka istraživanja pokazala su da ne moraju samo lekovi pomoći osobama sa ADHD.
Zdrava ishrana sa visokim sadržajem proteina (meso, pasulj, jaja i orasi) takođe može poboljšati koncentraciju, dok testenine i crni pirinač mogu pomoći za stabilizovanje nivoa energije kao i uklanjanje promene raspoloženja. Ideja da šećer utiče na hiperaktivnost ili da poboljšava simptome nije dokazana ni kod dece ni kod odraslih sa ADHD.
Na kraju treba znati da ne postoji potpuno izlečenje odraslih sa ADHD, bar za sada. Mnogi nauče da uspešno upravljaju svojim stanjem, čime probleme svode na minimum, kako na poslu tako i kod kuće.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.