Kada treba poslušati svoje emocije?

„Slušajte svoj stomak“ – popularan i ubedljiv, savet – ali možete upasti u nevolju ako previše slušate svoje emocije! Iznosimo mišljenja psihologa dr Leslija Beker-Felpsa o tome kako se treba odnositi prema svojim emotivnim i racionalnim reakcijama.

Naravno, ne treba zanemariti „stomak“ i emocije. Treba doneti odluku zasnovanu isključivo na činjenicama, ali su i osećanja važna. Umesto biranja između racionalnog i emocionalnog, obratite pažnju na oba. Slušajte svoje emocije, ali ne dozvolite da one „imaju poslednju reč“.

Ljudi istinitost procenjuju i emotivno i intelektualno. Istraživači su otkrili da se emocionalna i intuitivna znanje javljaju u desnoj hemisferi mozga, dok se intelektualno i racionalno razmišljenje javljaju u levoj hemisferi mozga. Svaki od ovih nivoa nudi drugačiju perspektivu koja nam daje važne informacije.

Vaše emotivno ili instinktivno donošenje zaključka i mišljenja brzo je i može biti neodoljivo.

Emocionalne reakcije

„Emotivni deo mozga“ obrađuje informacije kojih možda niste ni bili svesni, kao što su izrazi koji prolaze preko lica ljudi tako brzo da ih jedva svesno registrujemo. Takav način donošenja odluka i zaključaka može vam ponuditi rešenje „bez dugog razmišljanja“. Iz tog razloga, kada vam „vaš stomak“ govori nešto, važno je da ga saslušate.

Međutim, „vaš stomak“ ima svoje predrasude koje se zasnivaju, između ostalog, na prethodnim iskustvima i vašem temperamentu. Možda ne uzima uvek u obzir sve detalje, kao što je pristrasnost prema sadašnjoj situaciji.

Na primer, iskustvo jedne žene na novom poslu u velikoj meri je zasnovano na socijalnom iskustvu iz detinjstva. Nju su zadirkivali dok je bila dete i zato ona ima tendenciju da bude oprezna ako oseti eventualne znakove odbacivanja od novih saradnika. Osobe koje su bile popularne u školi verovatno imaju drugačije predrasude, tako da im se na novom poslu sve čini kao dobrodošlica.

Racionalne reakcije

Da bi pomogla smislu svojih emocionalnih reakcija, leva hemisfera mozga omogućava da usporite, razmislite o činjenicama i primenite racionalno razmišljanje o svojoj proceni situacije. To možete kada ste sigurni da emocionalna reakcija nema smisla u sadašnjoj situaciji.

Ljudi koji su „uspešni“ u ličnom i profesionalnom životu obično imaju tendenciju da koriste oba svoja razmišljanja, racionalno razmišljanje i emocionalne reakcije, kako bi imali potpunu sliku o tome šta se dešava oko njih i šta treba preduzeti.

Na primer, kada je žena shvatila da se oseća odbijeno i isključeno u svom novom poslu, ona je odlučila da reaguje adekvatno na tu reakciju. Rekla je da strahuje od odbacivanja koje joj se desiolo još u srednjoj školi i da je taj strah sličan trenutnoj situaciji.

Ovo iskustvo joj pomaže da jasnije uzme u obzir trenutnu situaciju. Pimetila je da je odbacuje samo jedan broj ljudi. Od ove druge grupe jedan saradnik ju je čak pozvao na ručak. Ovo zapažanje pomoglo joj je da smanji svoju anksioznost, da se otpusti, da preuzme kontrolu nad situacijom i preduzme mere u podsticanju da dopre do što većeg broja saradnika.

Kao zaključak

Vaše emocionalne reakcije mogu vas upozoriti kada ste u nekoj „opasnosti“. Ove poruke su od suštinskog značaja za navigaciju u životu. Zato obratite pažnju na svoje emocionalne reakcije, ali imajte na umu da su one ponekad varljive.

Kada imate snažnu emotivnu reakciju, razmislite objektivno i proverite da li je ona racionalna. Kada su u sukobu emotivno i racionalno razmišljanje, uporedite njihove „nivoe i težine“ i onda donesite najbolju odluku za sebe, s obzirom na ono što znate u tom trenutku.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike