Samopovređivanje – uzroci, primeri, znaci, pomoć

Samopovređivanje predstavlja čin namernog činjenje štete svom telu, najčešće koži, npr. izazivanje posekotina ili opekotina. Obično se misli da je to pokušaj samoubistva, ali nije. To je nezdrav način da se osoba nosi sa emocionalnim bolom, intenzivnom ljutnjom ili frustracijama.

Samopovređivanje može doneti trenutni osećaj smirenosti i oslobađanje napetosti, ali je obično praćeno krivicom i sramotom i povratkom bolnih emocija. Iako se samopovređivanjem nanose povrede koje obično nisu opasne po život, dolazi do mogućnosti i za ozbiljne, čak fatalne povrede ili zdravstvene komplikacije.

Ogovarajuće lečenje može pomoći da se osoba nauči zdravijiom načinima suočavanja sa problemima.

Znaci i simptomi samopovređivanja:

  • Ožiljci
  • Sveži rezovi na koži, ogrebotine, modrice ili druge rane
  • Prekomerno trljanje kože i stvaranje crvenila kao od opekotina
  • Držanje oštrih predmeta na ruci
  • Nošenje dugih rukava ili dugih pantalona, čak i tokom vrućina
  • Poteškoće u međuljudskim odnosima
  • Postojeća pitanja o ličnom identitetu: „Ko sam ja?“ „Šta ja radim ovde?“
  • Emocionalna nestabilnost, impulsivnost i nepredvidljivost
  • Osećaj bespomoćnosti, beznadežnosti ili bezvrednosti

Oblici samopovređivanja

Samopovređivanje se obično vrši u tajnosti i na kontrolisan ili ritualni način koji često ostavlja određeni oblik povrede na koži.

Primeri samopovređivanja:

  • Sečenje (rezanja ili teške ogrebotine oštrim predmetom)
  • Grebanje
  • Opekotine – upaljenim šibicama, svećama, cigaretama ili vrućim oštrim predmetima (kao što su noževi)
  • Izrezivanje reči ili simbola na koži
  • Pravljenje modrica udaracima
  • Pirsing kože oštrim predmetima
  • Izvlačenje ili čupanje dlaka ili pramenova kose
  • Stalno ometanje zarastanja rana

Najčešći delovi tela koji se koriste za samopovređivanje jesu: ruke, noge i prednji deo torza. Ljudi koji se sami povređuju mogu koristiti više od jednog načina da bi se povredili.

Uznemirenje može izazvati potrebu za samopovređivanjem. Mnogi ljudi sami sebe povređuju samo nekoliko puta i onda se zaustave. Kod nekih osoba samopovređivanje se može dugoročno ponavljati.

Iako retko, neki mladi ljudi mogu sami sebe povrediti na javnom mestu ili u grupi da bi pokazali drugima da trpe bol.

Kada ići lekaru?

Ako se povređujete ili ako imate misli o tome, potražite pomoć. Bilo koji oblik samopovređivanja znak je većih pitanja kojih se treba rešiti.

Razgovarajte sa nekim kome verujete – kao što je prijatelj, voljeni, zdravstveni radnik, sveštenik ili službenik škole – ko vam može pomoći da preduzmete prve korake.

Kada se prijatelj ili voljeni povređuju

Ako imate prijatelja ili voljenog koji se samopovređuje, možda ćete biti šokirani i uplašeni. Ozbiljno razmislite o tome kako možete pomoći a ne uvrediti tu osobu. Iako možda osećate da ćete izdati poverenje, samopovređivanje je prevelik problem da bi se ignorisao i da ostavite osobu da se sama bori.

Evo nekih načina pomoći:

Vaše dete

Možete započeti konsultacije sa pedijatrom ili drugim zdravstvenim radnikom koji može pružiti inicijalnu procenu ili uputiti na specijaliste za mentalno zdravlje. Nemojte vikati na svoje dete, pretiti ili optuživati ga, ali izražavajte zabrinutost.

Tinejdžeri

Predložite da vaš prijatelj razgovara sa roditeljima, učiteljem, školskim savjetnikom ili drugom poverljivom odraslom osobom.

Odrasli

Nežno podstaknite osobu da traži medicinsku pomoć ili pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.