U trendu

Smanjenje depresije razgovorom

Veliki broj istraživanja pokazuje da razgovor pomaže ljudima koji pate od depresije i anksioznosti, dva najčešća problema mentalnog zdravlja. Jedan od najistraženijih tretmana, kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT), uključuje saradnju sa terapeutom kako bi se prepoznale negativne misli i zamenile pozitivnim razmišljanjem. Studije pokazuju da to može pozitivno uticati na simptome i povećati šanse za potpuni oporavak.
Ipak, terapija razgovorom nije uvek dostupna, a i ne postoji svuda dovoljno obučenih terapeuta.
Kako bi se ovi problemi rešili, Engleska nacionalna zdravstvena služba postepeno razvija program pod nazivom Pristup psihološkim terapijama (Access to Psychological Therapies (IAPT)), koji pruža nove i poboljšane terapije razgovorom u okviru primarne zaštite širom Engleske. Ciljevi su dvostruki: da se ljudima pruži stalni pristup ovakvim terapijama i da se obezbede bolji uslovi za lečenje depresije i anksioznosti.
No da li ovaj program ostvaruje svoje ciljeve? Kako bi se otkrili efekti troškova zdravstvene zaštite i uzimanja bolovanja, istraživači su prikupili podatke iz zdravstvenih kartona 152.000 ljudi u istočnom Londonu i Jorkširu. Otprilike jedna od deset osoba imala je "uobičajne mentalne probleme" – uglavnom depresiju ili anksioznost – u toku osamnaestomesečne studije.
Šta kaže nova studija?
Tek preko 6 od 100 osoba sa mentalnim problemima probalo je terapiju razgovorom preko IAPT programa u toku trajanja ove studije. Istraživači su otkrili da su ispitane osobe ređe bile primane u bolnice, manje vremena provodile u bolnicama i ređe se javljale hitnoj pomoći. Takođe su ređe odlazile na bolovanje i uzimale slobodne dane zbog zdravstvenih problema.
Naravno da je moguće da su se ove promene desile jer se njihovo stanje samo od sebe u međuvremenu poboljšalo. Kako bi ovo proverili, istraživači su uporedili IAPT učesnike i osobe koje nisu bile uključene u program. Iako su obe grupe manje koristile zdravstvene usluge posle nekog vremena, najmanje su ih koristile osobe koje su bile uključene u IAPT program.
Interesantno je da je osobama iz IAPT grupe prepisivano više antidepresiva posle terapije razgovorom nego pre. Istraživači smatraju da je to zbog toga što je verovatnije da će se pacijent pridržavati celokupne terapije nakon razgovora sa terapeutom. Možda je zbog toga njihov napredak povezan sa tim što su redovnije uzimali lekove.
Koliko je pouzdano ovo istraživanje?
Ovo je bila detaljna studija koja je analizirala zdravstvene kartone nekoliko velikih vladinih baza podataka koje pokrivaju primarnu zaštitu, bolnice i klinike. Ipak, moramo biti oprezniji kod ovih otkrića, jer zdravstveni kartoni nisu uvek potpuni i tačni. Na primer, nekim osobama koje pate od depresije ili anksioznosti možda je bila postavljena pogrešna dijagnoza. A možda i neka opravdanja od lekara za odsustvo s posla nisu bila dobro zabeležena.
Takođe, ne možemo biti sigurni da je terapija razgovorom dovela do smanjene posete bolnicama i smanjenog broja odsustava s posla među pacijentima iz IAPT programa. Drugi faktori, kao što su promena načina života i druge terapije koje ne uključuju lekove, takođe su mogle da utiču na rezultate. Istraživanje nije obuhvatilo ove mogućnosti.
Pristup terapiji razgovorom može značiti ređe odsustvovanje s posla, manje vremena provedenog u bolnici i ređe posete hitnoj pomoći za osobe sa depresijom ili anksioznim poremećajima, smatraju istraživači.
Šta to za nas znači?
Ako patite od anksioznosti ili depresije, ovo su dobre vesti – naročito ako znate da ovakva terapija može da pomogne.
Ova studija napominje da je obezbeđivanje pomenutih terapija u interesu države, koliko i u interesu pojedinca, jer terapije mogu dovesti do smanjenja troškova drugih zdravstvenih usluga i do manjeg broja bolovanja. To je dobra vest, jer podržava veću dostupnost terapije razgovorom s pacijentima.