Organska hrana – da ili ne?

Da li organska hrana predstavlja zdraviju opciju? Novo istraživanje pokazuje da to ne mora uvek da bude tačno.
Šta čini neku namirnicu organskom – varira od zemlje do zemlje, jer svaka zemlja ima različite standarde i kriterijume u vezi sa hranom. Organska hrana najčešće se uzgaja i proizvodi bez upotrebe hemijskih pesticida, tj. đubriva, bez antibiotika ili hormona koji se koriste za povećanje prinosa.
Ljudi kupuju organsku hranu iz različitih razloga, a istraživanja su pokazala da je zbog načina na koji se uzgaja, organska hrana zdravija.
Međutim, da li postoji neki dokaz da je to istina? Kako bi to saznali, istraživači su pregledali 17 različitih studija o prednostima organske hrane, kao i 223 istraživanja koja su se bavila količinom hranljivih materija, hemikalija i potencijalno štetnih supstanci u uzorcima organske hrane.
Detalji istraživanja
Tri istraživanja su pokušala da otkriju da li su osobe koje jedu organsku hranu sklonije alergijskim bolestima, kao što su ekcem ili osetljivost kože. Nije bilo primetno da su takvi ljudi skloni alergijama. Takođe, nije bilo razlike u tome koliko su ljudi imali simptoma tzv. kampilobakterijskih infekcija, tj. bakterija koje mogu da izazovu trovanje hranom. Postoje indikacije da ako jedete organsko meso u zimskom periodu, možete povećati rizik od kampilobakterijskih infekcija, ali to je pronađeno u maloj studiji od 70 osoba.
Četrnaest istraživanja bavilo se pregledom uzoraka krvi, mleka iz dojke i spermatozoida osoba koje su jele organsku hranu. U poređenju sa osobama koje su jele konvencionalu hranu, nije bilo razlike u hranljivim sastojcima koje sadrže organske namirnice, kao i u kvalitetu spermatozoida, znakova koji ukazuju na imunitet protiv neke bolesti ili na masti u majčinom mleku.
Istraživači su takođe pregledali hraniljivi sadržaj različitih namirnica. Organska hrana ne sadrži više vitamina od konvencionalnih namirnica. Takođe, nije bilo razlike u iznosu hranljivih materija koje organska hrana obično sadrži, mada je za nju utvrđeno da sarži više fosfora i fenola. Smatra se da ove razlike nisu dovoljno velike da naprave značajnu zdravstvenu razliku.
Organska hrana ima 30% manje šansi da sadrži pesticide u odnosu na konvencionalne namirnice, ali nije bilo razlike između organske i konvencionalne hrane kontaminirane bakterijom ešerihija koli ili gljivičnim toksinima.
Koliko je istraživanje pouzdano?
Revizije istraživanja često predstavljaju pouzdan način da se utvrde prednosti individualnog izbora. Međutim, pregledana istraživanja dosta se razlikuju po veličini, dužini trajanja i po tome kako su osmišljena, što može otežati njihovo upoređivanje. Istraživači takođe naglašavaju da je moguće da neke od studija nisu objavile potpune rezultate, a to ih takođe može činiti manje pouzdanim.
Šta to znači za nas?
Ovo istrživanje ukazuje na to da uprkos popularnom verovanju, organska hrana ne mora biti i zdravija hrana. Svako može imati svoje razloge za odabir organskih namirnica, ali izgleda da ne postoje značajne zdravstvene prednosti. Naravno, važno je i ko je vršio i ko je finansirao istraživanja pa se, svesno ili nesvesno, neke prednosti ili nedostaci jedne ili druge vrste hrane preuveličavaju ili zanemaruju.
Treba napomenuti da velika količina hrane, naročito u nerazvijenim zemljama, dođe na trpezu ilegalno, bez dovoljno nadzora i kontrole, a onda i o uticaju te hrane na naše zdravlje nemamo prave informacije.
Izgleda da se zanemaruje to što pojedini proizvođači hrane koriste previše jakih pesticida i insekticida, a to sigurno nije bezopasno.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com