U austrijskoj pokrajini Tirol, u laboratoriji koja se nalazi u planinskom gradu Voels, naučnici svakog meseca testiraju oko 100 uzoraka meda DNK analizom kako bi utvrdili njihov sastav i otkrili moguću falsifikaciju. Ovaj metod, koji trenutno koristi samo nekoliko evropskih laboratorija, predstavlja inovaciju u borbi protiv sve raširenijih prevara na tržištu meda.
Naime, tržište meda je preplavljeno lažnim proizvodima, često razblaženim vodom ili jeftinim šećernim sirupima, što je protivno zakonodavstvu Evropske unije. Između 2021. i 2022., čak 46 odsto meda testiranog pri ulasku u EU označeno je kao potencijalno falsifikovano, što je značajan porast sa 14 odsto u periodu 2015–2017. Većina sumnjivih pošiljki, 74 odsto, stigla je iz Kine, navodi France 24.
Austrijska kompanija Sinsoma, osnovana 2018. godine, specijalizovana je za DNK testiranje meda i nudi ovu uslugu pčelarima po ceni od 94€ za osnovni test. DNK analiza omogućava otkrivanje biljaka koje posećuju pčele, jer med sadrži tragove DNK iz sredine u kojoj je proizveden. Ako uzorak sadrži DNK biljaka poput pirinča ili kukuruza, koje pčele ne posećuju, to ukazuje na neprirodnu mešavinu i moguću prevaru. Pored toga, pčelari dobijaju QR kod koji omogućava potrošačima da vide biljne vrste prisutne u medu, čime se povećava transparentnost.
Jeftin lažni med uništava lokalne pčelare
Lažni med ne samo da obmanjuje potrošače već i ozbiljno ugrožava egzistenciju domaćih pčelara, koji teško mogu da konkurišu jeftinim uvoznim proizvodima, često mešavinama iz više zemalja. „Nemamo šanse“, rekao je Matijas Kopecki, vlasnik kompanije Viener Bezirksimkerei koja održava do 350 košnica u Beču.
Evropska unija, drugi po veličini svetski uvoznik meda, usvojila je prošle godine direktivu koja zahteva da etikete meda sadrže tačnu zemlju porekla od sredine 2026. godine, a ne samo da navode „mešavina meda iz EU i van EU“. Pčelari poput Kopeckog se nadaju da će novo pravilo podići svest potrošača. Brisel je takođe osnovao grupu eksperata sa mandatom do 2028. godine da „usaglasi metode za otkrivanje falsifikovanja meda i omogući praćenje proizvoda nazad do proizvođača ili uvoznika“.
Što se tiče metode DNK analize, ona može otkriti mnoge vrste prevara, ali stručnjaci upozoravaju da nije savršena i da je potrebna rigorozna validacija i standardizacija metoda na nivou EU. Corinna Vallinger iz Sinsoma naglašava da tehnologija mora stalno da se razvija jer falsifikatori takođe stalno poboljšavaju svoje metode. „To je uvek neka vrsta problema – a to je tačno i na nivou EU“, rekla je ona. „Ako uvek čekate da upotrebite standardizovani metod za otkrivanje lažnog meda, uvek ćete zaostajati za falsifikatorima.
(Telegram.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com