Loša ishrana globalna pretnja zdravlju

M. D. 27. decembar 2016. 21:00

Najveća pretnja zdravlju ljudi tokom sledećih 20 godina mogla bi da bude loša ishrana koja za stanovništvo planete predstavlja veću opasnost od alkohola, droge, cigareta i nebezbednih seksualnih odnosa zajedno. To je zaključak Globalnog panela za poljoprivredu i ishranu, grupe stručnjaka koje finansira britanska vlada i Fondacija Bila i Melinde Gejts.

Ovi istraživači smatraju da je nekvalitetna ishrana najveći pojedinačni krivac za nastanak nezaraznih bolesti širom sveta i da će zbog toga naročito zemlje u razvoju biti pogođene posledicama kao što su povećanje broja obolelih od srčanih bolesti, kancera, infarkta i dijabetesa. Te države imaju najbrže rastuću prodaju prerađene hrane koja sadrži veliki broj kalorija, dosta šećera, soli, masnoće.

Glavna prepreka kvalitetnijoj ishrani, bogatoj svežim voćem i povrćem, žitaricama i proteinima, u ovim zemljama, ali i u ostatku sveta, jeste siromaštvo, konstatovano je u izveštaju. Posebno je zabrinjavajuće, prema mišljenju naučnika, što čak i oni koji imaju mogućnosti da se zdravije hrane, biraju namirnice štetne po zdravlje.

„Siromašniji ljudi ne jedu dovoljno kvalitetnu hranu, nekada ne samo zbog nedostatka novca već i zbog toga što žive u krajevima u kojima su takve namirnice teško dostupne. S druge strane, kako su se primanja na globalnom nivou uvećala, tako je porasla i potrošnja nezdrave hrane. Dakle, to što neko ima novca da kupi zdravu hranu, ne znači da će to zaista i učiniti“, preneli su američki mediji navode ovih stručnjaka, koji su pozvali međunarodne organizacije da ishrani posvete jednaku pažnju kao i virusu HIV, malariji i pušenju.

Posledice loše ishrane ne ogledaju se samo u neuhranjenosti već i u povećanju broja ljudi s viškom kilograma. Ukoliko se sadašnji trend rasta stope gojaznih nastavi, njihov broj će se sa 1,33 milijarde iz 2005. povećati na 3,28 milijardi 2030. godine.

Slični tekstovi