Ljudi koji često konzumiraju ultra-prerađenu hranu (UPF), kao što su gotova jela, mogu imati 25% veći rizik od umiranja od Parkinsonove bolesti, prema velikoj studiji koja je obuhvatila više od 400.000 ljudi širom Evrope. Pored toga, među onima koji redovno jedu brzu hranu, rizik da prežive moždani ili srčani udar je smanjen za 10%, dok ishrana bogata UPF povećava ukupan rizik od rane smrti za 4%.
Ultra-prerađena hrana uključuje proizvode kao što su čips, industrijski proizvedeni kolači, keksi i upakovani proizvodi od mesa. Često sadrže velike količine soli, šećera, industrijskih boja, pojačivača ukusa i emulgatora. Ovakvi proizvodi prolaze kroz brojne industrijske procese koji narušavaju prirodnu strukturu hrane, što izaziva nagli porast nivoa šećera u krvi, smanjuje osećaj sitosti i oštećuje crevnu mikrobiotu.
Najveći rizik
Studija, objavljena u časopisu The Lancet Regional Health – Europe, pratila je navike u ishrani i zdravstvene rezultate 428.728 učesnika iz devet evropskih zemalja tokom skoro 16 godina. Učesnici su bili u dobi od 35 do 74 godine, a njihova ishrana je rangirana prema količini ultra-obrađene hrane koju su konzumirali.
Najveći rizik je identifikovan za Parkinsonovu bolest. Ljudi čija je ishrana sadržala najmanje 13,7% UPF-a imali su 23% veće šanse da umru od ove bolesti. Iako sama Parkinsonova bolest ne uzrokuje smrt, ona stavlja dodatni stres na telo, čineći ga podložnijim smrtonosnim infekcijama. Takođe, ishrana bogata UPF povećava rizik od smrti od digestivnih bolesti za 12%, moždanog udara za 11%, a kardiovaskularnih problema za 5 do 9%.
Prednosti zamene ultra-obrađene hrane
U drugom delu istraživanja, naučnici su simulirali efekat zamene 10% dnevnog unosa UPF-a svežim voćem i povrćem. Ova promena je smanjila rizik od smrti od Parkinsonove bolesti za 22%, digestivnih bolesti za 18%, moždanog udara za 13% i srčanih problema za 11 do 12%.
„Promovisanje konzumiranja minimalno prerađene hrane, uz smanjenje unosa visoko prerađene hrane, moglo bi da bude ključno za zdravlje“, navode autori studije.
Studija je otkrila značajne razlike u potrošnji UPF-a među evropskim zemljama. Norveška je zabeležila najveći udeo UPF-a u ishrani, sa skoro 23% hrane koja se konzumira po težini. Slede Velika Britanija (20%) i Nemačka (17%). S druge strane, najniže učešće imale su Francuska, Španija i Italija sa 7%, 8% i 10% hrane iz kategorije UPF.
Kritike i ograničenja istraživanja
Iako rezultati pružaju vredan uvid, autori studije ističu ograničenja. Navike u ishrani učesnika zabeležene su tek na početku studije, što znači da su se mogle promeniti tokom vremena. Osim toga, studija je opservacione prirode, tako da ne može direktno da dokaže da je UPF uzrok zdravstvenih problema.
Stručnjaci upozoravaju i na nejasnoće u definisanju UPF-a. Na primer, postoji razlika između visokokaloričnih gotovih jela i hleba od integralnog brašna, koji, iako spada u UPF, može imati određene zdravstvene prednosti.
Ova studija pruža dodatne dokaze o štetnosti ultra-prerađene hrane za zdravlje, ali i naglašava prednosti zamene dela dnevnog unosa zdravijim alternativama. Sa povećanjem globalne potrošnje UPF-a, podsticanje zdravijih navika u ishrani postaje neophodnost za očuvanje javnog zdravlja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com