Ajkula u borbi protiv virusa

Prema nagoveštajima istraživača, jedinstvena mešavina materija izolovanih iz tela ajkule može da pomogne u lečenju hepatitisa tipa B i C i drugih virusnih oboljenja.
Poznat pod nazivom skvalamin, lek još uvek nije testiran kao antivirusni agens, ali je korišćen u kliničkim ispitivanjima i pokazao se kao koristan za lečenje drugih bolesti i tegoba, i to na više stotina pacijenata.
Istraživači kažu da se nadaju da će početi sa testiranjem antivirusnih osobina leka na pacijentima u toku naredne godine.
Ajkule nemaju viruse
Istraživač dr Majkl Zaslof i njegove kolege sa Univerzitetskog medicinskog centra u Džordžtaunu otkrili su skvalamin još pre gotovo dve decenije, tokom ispitivanja tkiva ajkule, u nadi da će pronaći nove prirodne antibiotike.
On kaže da ajkule imaju veoma primitivan ali i veoma efikasan imuni sistem.
Zaslofovo novije istraživanje dovelo je do otkrića da neka jedinjenja poreklom iz tkiva ajkule funkcionišu na jedan potpuno novi način, slično kao efikasan antivirusni lek.
"Ajkule bi, na prvi pogled, trebalo da budu izrešetane virusima zato što imaju tako primitivan imuni sistem, ali nisu", kaže Zaslof. "Za razliku od ajkule, ostali kičmenjci su veoma ranjivi na viruse."
Da bi testirao teoriju prema kojoj pomenuti lek ima antivirusne osobine, dr je poslao uzorke jedinjenja u razne labaratorije da se sintetišu, ali bez tkiva ajkule.
Laboratorijska istraživanja na životinjama potvrdila su da lek deluje na viruse koji napadaju ćelije jetre i krvi, uključujući i one koji izazivaju hepatitis B, C i D, kao i žutu i denga groznicu.
Ovaj lek deluje na potpuno nov način i nema poznatog jedinjenja koje deluje na viruse onako kako je skvalamin sposoban da deluje.
Promene naelektrisanja ćelije
Umesto da deluje direktno na virus, skualamin "samo" štiti ćelije jetre i krvnih sudova od infekcije.
To se postiže promenom električne ravnoteže u ćelijama. Lek vrši eliminaciju pojedinih pozitivno naelektrisanih proteina koji bi u normalnim aktivnostima trebalo da negativno naelektrišu površinu unutrašnje obloge ćelija, što aktivira proteine koji su od ključnog značaja za virusne replikacije. Tako u stvari promena proteina ometa životni ciklus virusa.
Zaslof ističe da skualamin deluje veoma brzo i da zaustavlja replikaciju virusa i "briše" invaziju virusa u roku od sat vremena. On dodaje da lek deluje tako što je tkivo "domaćina" manje prijemčivo na infekciju i viruse, dok "drugi lekovi" direktno deluju protiv virusa. Ovakvim dejstvom leka postiže se da otpornost virusa na lekove ne bude problem.
Specijalista za zarazne bolesti dr Brus Hirš, smatra da su početni rezultati istraživanja intrigantni, ali da je prerano reći da li će se jedinjenje pokazati kao koristan antivirusni agens za lečenje ljudi. Hirš je lekar u Univerzitetskoj bolnici North Shore Manhasset u Njujorku.
Promene naelektrisanja ćelije
Ovaj metod lečenja može biti posebno koristan za virusne bolesti koje karakterišu replikacije virusa kao što su HIV i hepatitis C. To bi mogla biti nova interesantna strategija u borbi protiv virusnih infekcija i virusnih bolesti.
Postavlja se, međutim, pitanje da li bi tretman koji menja električnu ravnotežu ćelija bio siguran za dugotrajnu upotrebu.
Istraživači kažu da je lek dokazano bezbedan, a bilo je nekoliko prijavljenih sitnih neželjenih efekata u ranijim kliničkim ispitivanjima.
Istraživanje su finansirali Američka nacionalna fondacija za nauku, Nacionalni institut za alergije i infektivne bolesti, kao i razni drugi donatori i javni izvori. Planira se nastavak istraživanja dejstva leka protiv virusnih infekcija kod ljudi.
Napomena
Istraživači iz drugih zemalja (više od 50) ispituju terapeutska svojstva ulja iz ajkuline jetre. U ulju iz ajkuline jetre nađeni su sledeći sastojci: skvalamin, skvalen, alkiglicerol, omega masne kiseline, vitamin A, vitamin D, vitamin E, bakar, cink i gvožđe.
Do sada su pronađena mnoga lekovita svojstva ulja iz ajkuline jetre, ali se još istražuju moguće negativne posledice dugotrajne upotrebe.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.