Žuta groznica – nova epidemija na pomolu?

Na pomolu je možda nova epidemija svetskih razmera za koju se do danas malo zna. Pojava žute groznice u Africi i Južnoj Americi – nešto je na šta ceo svet treba i te kako da obrati pažnju, smatraju naučnici.

Žuta groznica pripada porodici virusa komaraca u koju se svrstavaju i zika virus, denga groznica i virus zapadnog Nila. Kao i svi navedeni virusi, i ovaj se najčešće pojavljuje u tropskim i suptropskim područjima Južne Amerike i Afrike.

Simptomi su: groznica, drhtavica, teška glavobolja, bolovi celog tela, najčešće leđa, mučnina i povraćanje, umor i slabost.

Većina ljudi koji se zaraze žutom groznicom ima neke od navedenih simptoma, ali u blažem obliku, pa pacijenti i ne znaju da su bolesni. Međutim, oko 15% oboleleih razvije ozbiljne, po život opasne komplikacije.

Žuta groznica smatra se ozbiljnom bolešću, jer zahvata jetru, što može biti fatalno za obolelu osobu. Teži slučajevi žute groznice podrazumevaju visoku temperaturu, krvarenje, šok i otkazivanje organa. Koža i beonjače postaju žuti, po čemu je virus i dobio ime. Procena je naučnika da će kod pacijenata sa komplikacijama – od 20% do 50% (u ovoj poodmakloj fazi bolesti) možda i umreti.

Savet zdravstvenih naučnika: putnici koji dolaze iz virusom pogođenih zemalja, ukoliko imaju visoku temperaturu ili je dobiju ubrzo, moraju hitno da dobiju medicinsku pomoć. Osim prve pomoći, na osnovu potencijalnog mesta boravka u ugroženim područjima, treba uzeti sve simptome u obzir kao moguću opasnost od žute groznice, ali i od drugih navedenih smrtonosnih virusa.

Test krvi je za sada najpouzdaniji pokazatelj na virus A za imuni sistem i količinu antitela za borbu protiv virusa.

U zavisnosti od simptoma i testa krvi, slučajevi mogu biti blaži i lečiti se ambulantno, ali mogu biti i ozbiljni, što zahteva hospitalizaciju, a u nekim slučajevima i karantin.

Najnovija epidemija žute groznice započela je početkom decembra 2015. godine u Luandi (glavni grad Angole). Prvi dijagnostikovani slučajevi bili su u januaru 2016. godine. Do 26. aprila 2016. bilo je više od 2000 slučajeva žute groznice, a 260 sa smrtnim ishodom.

Veći broj slučajeva desio se u Luandi, ali bolest je identifikovana u još nekim pokrajinama Angole, kao i u Keniji, Kongu, Maroku i Kini.

Naučnici navode da je virus veoma ozbiljan, jer komarac prenosilac virusa živi u urbanim sredinama, gde ga je teško kontrolisati. Komarac voli da ugrize i ljude, a hrani se i u toku dana i u toku noći. Komarac pripada porodici „aedes aegipti“, a to su nosioci i zika virusa.

Srećom, vakcina za žutu groznicu od nedavno postoji i smatra se vrlo efikasnom.

Svetska zdravstvena organizacija hitno je intervenisala i najugroženija područja pokrila sa oko 90% zaštite, što za sada nije dovoljno, jer se virus širi. Postoji realna opasnost za manjak vakcina, što može ubrzati i proširiti epidemiju.

Naučnici savetuje svima koji žive u ugroženim područjima da se vakcinišu, kao i stranci koji dolaze i odlaze iz ugroženih područja. Vlada Angole je kao meru sprečavanja širenja virusa uvela kontrolu zabrane ulaska u zemlju bez dokaza o vakcinaciji.

Iako sve navedeno deluje obećavajuće za sprečavanje širenja epidemije svetskih razmera, epidemija je još uvek moguća i realna. Podsećanja radi, za ebolu se smatralo da je pod kontrolom, a ona je dobila status epidemije svetskih razmera.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.