Kako možete da pustite dete da ode?

Pitanje iz naslova nekima bi izgledalo nenormalno ako se ne radi o sprečavanju deteta da ode s kriminalcima ili nečem sličnom, a opet, ima onih koji ga postavljaju, jer im je samima nezamislivo da ikad puste dete da ode od kuće i osamostali se.
Ima roditelja koji smatraju da je jedna od najboljih i najvećih stvari koju mogu da učine za svoje dete to da ga vremenom nauče da se osamostali, da ume samo o sebi da se brine, da vodi sopstveni život. Roditelji tada budu ponosni na svoje dete. Iseliće se iz njihovog doma? Da, naravno, i steći svoj, zasnovati sopstvenu porodicu, baš kao što i treba da bude. To ne znači da će se otuđiti od svoje dece kad ona odrastu, samo da će ona imati sopstveni život, a kada prilike dopuste, viđaće i svoje roditelje. I dovoditi im unuke.
Ali, postoje i roditelji koje hvata paničan strah od toga da će im deca jednog dana otići. Oni i ne žele da se njihova deca venčaju i isele, osećaju se kao da će onda biti odbačeni i sami, kao da će biti izdani. Ne razmišljaju o tome da deca, kad odrastu, treba da vode sopstveni život; razmišljaju samo o tome da oni ne ostanu sami, da imaju tu decu koja će se brinuti o njima. Grubo rečeno, maltene ispadne kao da su decu dobili i odgajali najviše zato da bi se neko brinuo o njima u starosti. I onda im nije jasno kako neko može da pusti svoje odraslo dete da ode od kuće i osamostali se.
Normalno je da deca pomažu ostarelim roditeljima (pa i onima ne-još-toliko-ostarelim ljudski je pomagati), ali je normalno i da imaju svoj život, ne da budu isključivo negovatelji i družbenici svojim roditeljima. Paničnim držanjem dece uz sebe i nakon što deci dođe vreme za osamostaljivanje roditelji im, iz straha i sebičnih pobuda, uskraćuju ono najvažnije – njihov sopstveni život.
A ne mora tako. Uz dobar i lep odnos roditelja i dece roditelji neće biti napušteni u starosti, deca će im i dalje pomagati, samo, eto, neće živeti u istom stanu s njima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.