A. Kostić: Naše kulturno nasleđe na ivici nestanka
BEOGRAD – Uoči zvaničnog otvaranja Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU, 19. novembra na Dan Srpske akademije nauka i umetnosti, danas je u tom prostoru organizovan naučno-stručni skup „Primena digitalizacije u kulturi i nauci“.
Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić pozdravio je prisutne i najavio da će pritiskom na jedno dugme u ponedeljak, u 11 sati, početi sa radom Audiovizuelni arhiv sa Centrom za digitalizaciju čime se „završava početak jednog sna“.
On je istakao da im je želja da Audiovizelni arhiv bude začetak nacionalnog centra za digitalizaciju i bez obzira što će prvenstveno biti okrenuti digitalizaciji arhivske građe SANU, pozvao je sve zainteresovane ustanove da svoje projekte digitalizacije realizuju u Audiovizulenom arhivu.
Uz naglasak na neophodnosti čuvanja pamćenja, Kostić je upozorio na posledice propadanja rukopisne građe, pomenuvši da su neki papiri u Arhivu SANU već počeli da zelene.
Akademik Aleksandar Kostić i upravnik Audiovizuelnog arhiva Radoslav Zelenović skrenuli su pažnju na osnovne probleme u digitalizaciji kulturnog nasleđa: nepostojanje jedinstvenih standarda u tehničkim aspektima, odsustvo pravnog okvira koji bi regulisao digitalizaciju, nepostojanje pune evidencije kulturnih dobara, kao ni onoga što je digitalizovano i po kojim standardima, redukcija sredstava za digitalizaciju, a posebno zabrinjavajuće je što ne postoji povratna informacija o efektu uloženih sredstava.
Kostić je pomenuo da je ove godine za digitalizaciju na konkursu Ministarstva kulture i informisanja izdvojeno 26 miliona dinara, a Zelenović se nadovezao da je SANU za četiri projekta tražila pet miliona i dobili su 500.000 dinara što su odlučili da vrate jer sa tom sumom nisu mogli da urade ni prepisku Vuka Stefanovića Karadžića na način na koji su želeli.
Kostić je naveo više uslova za izlazak iz postojeće situacije: popis ustanova u kojima se obavlja digitalizacija, pregled trenutnog stanja digitalizacije u ustanovama (standardi koji se primenjuju, tehnička i kadrovska opremljenost, uvid u finansiranje digitalizacije), definisanje obavezujućih tehničkih standarda u svakom mediju i primetio da su metapodaci „usko grlo“, dok je način skladištenja rešavan u hodu uz mnogo improvizacije.
On je naglasio da mora da postoji centralni registar svega digitalizovanog i da se odrede prioriteti digitalizacije, jer je „naše kulturno nasleđe na ivici nestanka“.
Važno je, dodao je Aleksandar Kostić, i da se identifikuje kulturno nasleđe koje nije pohranjeno u ustanovama, kako bi se sačuvala vredna zaostvaština poput 8.000 negativa ratnog fotografa Riste Marjanovića, da se ustanovi način čuvanja stare opreme, da ne bi došli u situaciju da 600 snimljenih opere u Narodnom pozorištu ne možemo da pustimo.
Kostić je podvukao da je neophodna politika dugoročnog stabilnog finansiranja digitalizacije kulturnog nasleđa, informatička suverenost i jedna institucija koja će propisivati standarde, a za sve to je potrebna „država sa dugoročnom projekcijom svojih strateških ciljeva“.
Zelenović je naglasio da digitalizacija nije tehničko već etičko pitanje pomenuvši, između ostalog, izuzetno vredne kolekcije lista „Politika“ i novinske agencije Tanjug koje, smatra, treba da nađu mesto i sistemu digitalizacije i ostanu budućim pokolenjima.
„Naša želja je da napravimo referentnu instituciju za digitalizaciju kulturnog nasleđa, koja će biti i centar za obuku ljudi i da istraživači razmenjuju svoje iskustvo sa ustanovama u svetu“, rekao je Zelenović.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.