U trendu

Glumila je sa Ričardom Bartonom i družila se sa Elizabet Tejlor

Neda Arnerić (64) odigrala je više od sto filmskih uloga i na desetine pozorišnih. Te 1967. godine prvi put u životu osvojila je Zlatnu arenu za glavnu žensku ulogu, a kasnije je još dva puta dobila ovo priznanje.

Ispričala je kako je u tinejdžerskim danima bila štreberka, a na to je naterala uspešna glumačka karijera. Trilogija ‘San’, ‘Jutro’ i ‘Dan’ snimala se godinu za godinom i zbog toga je izostajala iz škole, a na kraju godine polagala razredne ispite.

Ja sam tad bila klinka i nisam shvatala šta snimam, nisam shvatala da je to bila filmska poezija. Imala sam 13 ili 14 godina, nisam uopšte shvatala scenario, ali sam pred kamerom bila spontana i govorila šta mi se reklo. Puriša me zato i uzeo i zapravo izmanipulisao da bi u filmu dobio šta je hteo. Sećam se tako da sam morala da odigram jednu ljubavnu scenu sa Smokijem Samardžićem koji je tad imao 30 godina. Cela scena se vrti oko nekakvih grčkih kolica, što je bila metafora za seks. I tako, hoćemo grčka kolica, nećemo grčka kolica, a meni je sve to bilo zabavno iako pojma nisam imala o čemu je reč i uživala sam što ne idem u školu.

Na setove je uvek pratila mama, a film se snimao u tadašnjem Titovom Užicu, pa su stanovale kod neke porodice da bi Neda imala ugodnije okruženje. Čak su je poslali i u tamošnju školu, ali ubrzo su deca saznala da igra u filmu, pa su za njom vikali, ‘eno glumice’ zbog čega je svaki dan dolazila kući plačući, pa su od toga odustali.

– Zbog glume sam preskočila celo detinjstvo ali i devojaštvo i studentske dane i mislim da sam zbog toga kasnije u životu plaćala danak.

Na Akademiju, smer gluma upisala se sa 16 godina, nakon što je položila srednjoškolske ispite razlike. Već na drugoj godini studija dobila je ponudu iz inostranstva, a budući da u to vreme nije smela da studira i glumi, na nagovor profesora odlučila je da pauzira sa studijem:

– Mislila sam da se na Akademiju uvek mogu vratiti i kad me za svoj film koji je snimala u Izraelu, pronašla Marija Šel, potpisala sam ugovor. Igrala sam njenu kćerku jer sam joj bila jako slična. A zatim su me u svoje ruke uzeli producenti i onda je krenulo. Najpre sam dobila ponudu iz Francuske, pa Italije, a onda se otvorila i Amerika jer sam potpisala ugovor s jednom od tada najjačih producentskih kuća. Ipak, nikad nisam bila nesrećnija i usamljenija i nikad više suza nisam prolila nego tada, odvojena od kuće, roditelja i prijatelja. U horoskopu sam rak i silno sam bila vezana uz porodicu. Kad su roditelji videli da je svako moje snimanje završilo nekim ‘tragedijama’, rekli su mi da se vratim kući. Shvatila sam da nisam tako ambiciozna da se borim s aždajama koje drmaju kinematografijom i da nisam spremna da uspem po svaku cenu.

Srećom, kako kaže, pronašla je razlog da ostane u Beogradu. Zaljubila se u kolegu Dejana Karaklajića i odbila nastavak inostrane karijere. Budući da je u međuvremenu odustala od Akademije, roditelji su je opet uverili da se vrati na fakultet. Ovaj put s 21 godinom upisala je istoriju umetnosti i diplomirala.

– Silno sam zahvalna roditeljima. Majka je bila pametna, inteligentna žena, a i otac koji je bio vojni lekar i pročelnik klinike, pratio je moje vaspitanje i pomagao sa strane, tako da su me neprestano podsećali da je sva ta slava prolazna i da moram da steknem akademsko obrazovanje. I tata i baka su me terali da čitam neke pametne knjige pa sam zato i upisala fakultet.

Brak s Dejanom Karaklajićem u međuvremenu se raspao, ali su do danas ostali dobri prijatelji. Nastavila je da snima i filmove, a onda 1973. godine dobila ulogu u ‘Sutjesci’. Seća se dobro da se film snimao mesecima i da ništa nije bilo u pitanju, ni novac, ni statisti, ni filmska traka.

– Zato su ti jugoslovenski ratni filmovi bili fantastični. To su bili naši vesterni, samo što su umesto Indijanaca i kauboja bili Nemci i partizani. Tad sam upoznala Ričarda Bartona i Elizabet Tejlor i nikad neću zaboraviti kakav su tretman uživali. Od naših glumaca najveći luksuz uživao je Bata Živojinović koji je dobio svoju kamp prikolicu, a mi svi ostali smo se smrzavali i spavali po nekim kućama u okolnim selima. Film se snimao na Tjentištu, a Barton je spavao u svojoj jahti usidrenoj u Kuparima. Svaki dan vozač ga je vozio na set, a lični konobar brinuo se da ga nakon svake snimljene scene dočeka kristalna čaša sa viskijem i kockicom leda. Imao je i svoju prikolicu koja je unutra bila uređena kao dvor Luja IV. A kad je jednog dana Tito došao u posetu glumcima, Barton je vidio njegov helikopter i poželeo da ga taj helikopter ubuduće vozi na set, pa je tako i bilo. Tad sam shvatila da nikad ne bih mogla da budem zvijezda jer ne bih mogla da podnesem da me tamo na nekoj čuki čeka konobar i toči piće. Nije da naši glumci ne piju, ali oni barem svoje piće nose u pljoski u unutrašnjem džepu kaputa.

Tri godine kasnije već je snimala film ‘Ispravi se, Delfina’ u kom glumi devojku koja se sprema da prepliva La Manš:

– Sad više ne jedrimo jer imam problema sa kičmom i već nas bole kosti, ali sve do nedavno morala sam da glumim tu ulogu za svoje društvo. Svaki put kad bih skočila u more, pratili su me povici: ‘Ne daj se Delfina, ispravi se, ispravi!’ I ja ću ga pamtiti do kraja života. Bilo je planirano da se snima leti, ali kasnio je novac i snimali smo u novembru. Imala sam dve profesionalne plivačice dublerke, ali obe su se ubrzo razbolele, pa sam sama dovršila film. Cela filmska ekipa stajala je na obali u kaputima, kapama i šalovima, a ja sam plivala u moru. Snimalo se u Ulcinju, a zbog nekih kadrova otišli smo i na La Manš. Nisam se razbolela valjda samo zbog adrenalina.

Ipak, milioni gledalaca pamte još i danas komičnu erotsku scenu iz filma ‘Ko to tamo peva’, reditelja Slobodana Šijana. Grupa seljaka putuje u Beograd starim rasklimanim autobusom uoči početka Drugog svetskog rata, a u filmu Neda igra mladu, a Slavko Štimac neiskusnog mladoženju koji u šumi pokušava s njom da vodi ljubav.

Neda se prisetila kako je to izgledalo na setu:

– Taj film bio je osuđen na uspeh. U njemu igra pola tadašnjeg kultnog Ateljea 212. Film smo snimali iako uopšte nismo imali novaca, ali smo znali da će to biti remek-delo. Samo je Šijan mogao da okupi takvu ekipu i pronađe takve likove.

Smatra da se danas ne bi moglo dogoditi da njene obnažene scene izazovu toliku pažnju kao što je to bilo tokom 70-ih i 80-ih:

– Gledam ponekad rijaliti da vidim dokle to ide, što je to što ljude intrigira. Mlade devojke same trče pred kamere, pa se skidaju, vrište, tuku se, rade sve za slavu, a drugi anonimni to sa zanimanjem gledaju. Ja sam jako tolerantna, ništa ljudsko nije mi strano i smatram da je sve dopušteno dok ne ugrožavaš druge. A te starlete i ti mladi momci koji učestvuju u takvom šou nikoga ne ugrožavaju, oni samo uveseljavaju ljude koji dolaze umorni kući s posla, nemaju sutra za hleb, nemaju za režije, nemaju svoje stanove, žive u iznajmljenim sobičcima i nemaju vremena i koncentracije da čitaju lepe knjige i gledaju pametne filmove. Danas mojih nekoliko golišavih scena ne bi bilo nikakvo čudo. Ali ja sam se skidala uvek kad je u filmu to imalo rezona. Doduše neki reditelji po svaku su cenu hteli da skinu glavnu glumicu, makar snimali porodični film. Logično je da se skinem u filmu ‘Haloa, praznik kurvi’, jer je to bio erotski film i bez toga nije moglo. Ali sve je to bio posao i na setu nikad nije bilo nimalo romantično.

U privatnom životu Nede Arnerić ima romantike na pretek. Već 30-ak godina živi u srećnom braku sa lekarom Miloradom Mešterovićem, prenosi 24sata. Glumica je prošle godine imala nezgodu. Naime, pala je s balkona svog stana koji se nalazi na trećem spratu zgrade u beogradskom naselju Vračar i pri tome je zadobila teške povrede.

Celo vreme boravka u bolnici pojedini mediji plasirali su vesti o tome kako se lekari bore za njen život, kako više neće moći da hoda, te da zbog svega seli u Austriju.

– Ma kakvi, gluposti – rekla je tada Neda i dodala kako brz oporavak može da zahvali dobrim genima.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike