Kako globalizacija banalizuje leksički fond?

BEOGRAD – Uticaj globalizacije na slovenske jezike, bila je jedna od tema o kojoj se danas razgovaralo na Filoškom fakultetu gde je u toku 16. Međunarodni kongresi slavista, a jedan od učesnika profoser dr Rajna Dragićević skrenula je pažnju na banalizaciju leksičkog fonda srpskog jezika kroz obezvređivanje ljudi, ideja, projekata.

Dragićević kaže da se dosta govorilo i pisalo o tome da se pod uticajem globalizacije leksički fondovi internacionalizuju, ali da je bilo malo bilo reči o tome da se u vreme globalizacije leksički fondovi banalizuju.

Ona citira ruskog lingvistu Himika koji govori o tome da se u poslednje vreme dogodio kulturni prevrati i koji je imao u vidu činjenicu da mladim ljudima ideal više nije pisac i jezik pisaca, nego jezik sredstava javnog informisanja.

„Mislim i na portale, internet… sve ono što je javna reč i što utiče na banalizaciju leksičkog fonda“, rekla je Dragićević Tanjugu.

Dragićević navodi primere koje je tokom prošle i ove godine prepisivala iz novina, a koji, smatra ona ilustruju jedan od načina da se banalizuje leksički fond i obezvred e ljudi, ideje, projekati, pokreti,danas vrlo intenzivan proces.

„Jedan od načina na koji se to radi jeste da se za osobe pronađe potpuno beznačajan detalj iz života te osobe i da se po tom detalju osoba nazove. Tako nastaju nove reči kao što su fejsbukovac, kliktač, kokakoličar. Postoje danas „dežurni imači mišljenja“, „duvači pištaljke““, primetila je Dragićević.

Profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu zapazila je da u novinama ima mnogo onomatopeja čiji cilj je da izražavanje bude vrlo ekspresivno pa je tako u najznačajnijim novinama pronašla izraze kao što su „cik-cak politika“, „tuti-fruti partija“, „ping-pong diplomatija“.

„Cilj je da se što ekspresivnije govori o nečemu, ali ako neku diplomatiju nazovete ping-pong, onda je jasno da se ta diplomatija posmatra sa određenom dozom obezvređivanja i ta tedencija obezvređivanja koja se iz javne reči prenosi u svakodnevni život vrlo je prisutna“, rekla je ona.

Dragičević, koja je i predsednica Saveza slavističkih društava Srbije kaže da se to udružuje sve češće susreće sa pojavama, koje takođe dolaze iz zapadne kulture, a to je da se sve češće uz imenice upotrebljavaju nepromenljivi pridevi i navodi primere – „megafon diplomatija“, „šatl diplomatija“, „tojota mafija“, „keč ol (catć all) partija“.

„U poslednjem primeru je to u originalu napisano i to više nije anglicizam, već engleska reč u srpskom jeziku i ta prva reč se ne menja. Sve je više takvih primera i to direktno utiče na leksički sistem“, pojasnila je Dragićević.

Jedna od pojava koja se, prema njenim rečima, sve više koristi, je i takozvano „blendiranje“.

„Kada neko želi da se na negativan način izrazi o novinarstvu, onda spajanjem dveju reči nastaje „dnovinarstvo“ ili recimo „jutopija“ – Jugoslavija plus utopija. Zapazila sam i nepotrebno preterivanje kao na primer „turboevropski“, „gigakonferencija“, „hiperstabilan“. Ima sve više reči koje počinju sa giga, mega, hiper“, skrenula je pažnju Dragićević.

Još jedna tedencija koju je zapazila profesor Dragičević jeste da se turski sufiksi, koji su ranije postojali u srpskom jeziku, danas imaju drugačiju vrednost i i to ilustroje primerima „hardvardlija“ i „fakultetlija“, čime se profesor sa Univeziteta Hardvard i student obezveđuju.

Primetno je da se, kako kaže, ista pojava dešava i u drugim slovenskim jezicima, ali ne u istoj meri.

„Koleginica Elena Kojakovceva iz Rusije govorila je kako u ruskom, poljskom i češkom jeziku raste broj ekspresivnih reči na „saurus“ ili „ojid“, tipa „jeljcinosaurus“, koje takođe služe za obezvređivanje same osobe koja je predstavljala motivnu reč za to imenovanje i osobe kojoj se ta reč upućuje. Ta vrsta obezvređivanja recimo ne postoji u srpskom ili u jako maloj meri. Ja sam jedva pronašla reč „starletosuarus““, objasnila je Dragićević.

Ona smatra da je to mnogo opasnije za međuljudske odnose i kulturu nego za jezik.

„Svi ovi primeri su reči trenutka, jednodnevne reči. Postoji potreba da se ekspresivno prikaže današnji trenutak. Malo ta reč živi i onda zauvek nestane i možda nikada više neće postojati. Reči će nestati, ali ostaće trag potrebe da se na ekspresivan način izražavamo o svemu oko sebe, a to je ozbiljniji kulturološki problem, problem našeg vaspitanja, međuljudskih odnosa. Uči nas da se šef loše ponaša prema zaposlenom, da se profesor ponaša loše prema učeniku, roditelj prema deci“, rekla je Dragićević.

Ona očekuje da će se u srpskom jeziku pojaviti reči na „saurus“ i „ojid“.

„Za sada je motivna reč ime nekog političara ili neke druge javne ličnosti i postiže se dvostruki efekat omaložavanja“, dodala je Dragićević.

Kaže da je i u drugim slovenskim jezicima zapažena pojava novih reči, da sve više njih dolazi iz engleskog jezika, ali su sve te reči na „periferiji“, dok osnovni leksički fond ostaje isti što je, naglašava, dobro i što ohrabruje.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.