Održana premijera filma “Nešto između” u novom ruhu

BEOGRAD – Kultni film Srđana Karanovića „Nešto između“ prikazan je premijerno večeras u digitalno restauriranoj verziji u Jugoslovenskoj kinoteci.

Nakon „Mirisa poljskog cveća“ i „Petrijinog venca“, ovo je treće Karanovićevo ostvarenje koje je dobilo novo ruho u okviru projekta „Vip Kinoteka“.

Filmsku priču o mladoj Amerikanki (Karis Korfman) koja dolazi u Beograd, tada granicu između Istoka i Zapada, kako bi posetila poznanika, došao je da vidi veliki broj ljudi, a u prvom redu sedeli su „krivci“ zaslužni za njeno nastajanje 1982. godine – Srđan Karanović, reditelj i koscenarista, Zoran Simjanović, kompozitor, Gorica Popović, glumica, Miljan Kljaković Kreka, scenograf i Petar Ilić, glumac.

„U vremenu kada je nastao, film je napravljen u samo nekoliko kopija, nedovoljnih da zadovolji tržišta. Taj broj kopija prikazivan je u čitavoj zemlji, a samo u Beogradu videlo ga je oko 200 hiljada ljudi. Možete da zamislite koliko je puta onda ta traka ušnirana da bi bila puštena u bioskopima. Zbog toga se, razume se, jako istrošila. Sada je vidite u novom ruhu“, kazao je Jugoslav Pantelić, direktor Kinoteke.

Gorica Popović istakla je ovom prilikom da smatra da je imala velike sreća da u tom trenutku „kada su se pojavili praški đaci, bude mlada i lepa, i da je oni angažuju u svojim filmovima.“

„Ovo je bio drugi film koji sam radila sa Điđom, zapravo prvi je bio ujedno i moj prvi film uopšte „Miris poljskog cveća“. To je bilo neko drugačije vreme… Điđa je ovim filmom nagovestio ono što će nam se dešavati kasnije…“, kazala je Popovićeva.

Razlog zbog kojeg je „Nešto između“ imalo toliki uspeh kod pubilke bio je po njoj „taj pogled Amerikanke na taj Beograd, te ljude, to je bilo nešto novo, zanimljivo, tačno, bio je to pravi duh Beograda, duhovit, mangupski.“

I kompozitor Zoran Simjanović evocirao je uspomene na to vreme i pravljenje muzike za Karanovićev film.

„Imali smo dva problema. Prvi je bio taj što muzika mora da bude američka, a kako je kazao Điđa nismo imali pare za to, ali sam morao da se snađem. Snimali smo parče po parče, istrument po instrument“, kaže Simjanović.

Na kraju, prema njegovim rečima, sve je ispalo kako je zamislio – veliki američki orkestar.

„Drugi problem je bio u tome što su oni biili u kafani i za to nam je bila potrebna popularna muzika, a za nju i autorska prava. Na kraju smo se odlučili za narodne pesme koje smo obradili, te je sve ispalo dobro, iako sam ja bio očajan u početku. Međutim, večeras ćete čuti i videti kako je sve leglo“, kazao je Simjanović.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.