Predstavljena zbirka „Izabrane pesme“ Ljubomira Simovića

BEOGRAD – U Biblioteci Srpske akademije nauka i umetnosti predstavljena je zbirka „Izabrane pesme“ akademika Ljubomira Simovića, a je predsednik je SANU Vladimir Kostić u uvodnoj reči kazao da Simovićeva poezija uvodi čitaoca u sasvim poseban svet za koji je nemoguće reći da li je stvaran ili nije.

„Čitajući njegove stihove neprestano prelazimo s jedne na drugu stanu, a da bi nam preredio to zadovoljstvo, kako i sam kaže, prinuđen je da traži reči. Simović pronalazi reči za sve. Čovek koji je preživeo sve, izdaje, zasedu, prevare i pljačku, potere, lovce, pakosti, zavist, mržnju, namere zle, te ruski logor, tamnicu nemačku, vešala u Čačku, metak za da, konopac za ne“, govorio je Kostić.

Kako je primetio, pesnik je sve to preživeo zagledan u jednu tačku, „onu najsjajniju tačku koja obuhvata i sadrži sve, uporišnu tačku Ljubomira Simovića.“

Profesor Radivoje Mikić, koji je predstavio knjigu, podsetio je na 2017. godinu kada se u antologijskoj ediciji „Deset vekova srpske književnosti“ pojavila knjiga jednostavno naslovljena „Ljubomir Simović“, a bila je prva knjiga živog autora u toj ediciji, što je, dodao je, samo po sebi bio lep događaj u sve siromašnijoj kulturi.

„Sama činjenica da je Simović u toj knjizi predstavljen kao pesnik, dramski pisac i esejista ukazuje na to da je reč o nekom ko se, poput naših najvećih pisaca između dva rata, lako i pouzdano kreće preko granica književnih rodova i vrsta“, kazao je profesor, ukazujući na to da je Simović neko čije se ime upisuje na najviša mesta u kulturi jednog naroda.

Mikić je podsetio da smo kao društvo i kultura osamdesetih prolazili kroz dramatično razdoblje, a da su „Istočnice“ tada postale meta kritike, te da su mu mnogi govorili da je „Ljubomirova poezija pesimistična pomračina“.

„Međutim, Simović ukazuje još na početku svog pesništva da je njegova suština život i svi njegovi oblici“, kaže profesor.

Od pedesetih godina pa do danas, dodao je, Simović je prolazio kroz različite faze, a sve s potrebom da prikaže dva nivoa prirode – donji i gornji svet.

„Donji je svakodnevni, fizički koji je po teologiji doživeo pad u kojem prikazaje rat, nevine žrtve…, a gornji je božanski koji se oslikava u ideji o zlatnom dobu koji se vidi u pesmama u kojima se obraća svecima“, kazao je profesor.

Naveo je i da je jedna od tema bio „prkosni, herojski aspekt našeg nacionalnog bića“, a zatim je pomenuo pesmu „Balada o Stojkovićima“, gde, kako kaže, pesnik s inatom i prkosom dobija jačinu ne u rodoljubivom tonu, nego u tome što ton tonu suprotstavlja grotesku i ironiju.

Mikić smatra i da pesma „Autoportret sa glavom na stolu“ predstavlja jednu od najefektnijih slika „odustajanja od same potrebe da se u svetu postoji kao aktivno biće“, a to objašnjava činjenicoim da je pesma nastala iz potrebe da se jedna književna slika poveže sa najširim kontekstom i smislom današnjeg vremena i čovekovim položajem u njemu.

Mikić je zaključio da je Simović u svojim pesmama pokazao kako se zasniva jedna slika sveta koja će trajati „baš zbog toga što je pesnička, što je izvedena u jeziku“.

Ljubomir Simović je na promociji čitao nekoliko svojih pesama iz opusa od 1953-2017. godine koje su ušle u zbirku po njegovom izboru.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.