Preminuo čuveni reditelj Bernardo Bertoluči

Bernardo Bertoluči, čiji je epsko ostvarenje „Poslednji kineski car“ osvojilo devet Oskara i koji je svojim slavnim filmovima „Konformista“ i „Poslednji tango u Parizu“, u kojima se bavio temama seksualnosti i politike, uticao na mnoge generacije reditelja, preminuo je u 77. godini.

Kao najveći italijanski režiser svoje generacije, Bertoluči je imao podjednako uspešnu karijeru i u Evropi i u Holivudu, ali i mnogo uspona i padova tokom više od pet decenija stvaralaštva. Ali, i bez podrške velikih studija, uvek je uspevao da snimi filmove koji su smatrani projekcijom njegovog ličnog sveta.

„Poslednji kineski car“ je adaptacija autobiografije Pu Jia, poslednjeg vladara carske Kine, a to ostvarenje je 1987. godine dobilo nagrade Američke filmske akademije u svim kategorijama u kojima je bilo nominovano, uključujući i nagrade na najbolji film i najbolju režiju.

Bertoluči je rođen 16. marta 1941. godine, u bogatoj porodici u Parmi, na severu Italije i od ranog detinjstva pokazivao je izraziti umetnički talenat. Kao sin poznatog pesnika i pisca Atilja Betolučija, i sam je postao najpre nagrađivani pesnik, da bi kasnije film postao njegova strast.

Karijeru je započeo 1961. godine kao asistent još jednog italijanskog pesnika Pjera Paola Pasolinija, na njegovom prvom filmu „Accattone“. Svoj debitanstki film “ The Grim Reaper“ Bertoluči je snimio 1962. godine, a radnja je pratila ubistvo rimske prostitutke posmatrano iz nekoliko uglova.

Bernardova svetska slava počinje filmom „1900“ (1976), u kome prikazuje farmera iz oblasti Emilija-Romanja, od početka dvadesetog veka do Drugog svetskog rata. U samom filmu je učestvovala impresivna glumačka ekipa: Rober de Niro, Žerar Depardje, Stenli Hajden, Bert Lankaster, Dominik Sanda. U filmu se likovi suočavaju sa problemom droge i incesta.

Posle snimanja „Poslednjeg kineskog cara“ dolazi film „Mali Buda“. Zbog potrebe filma vraća se u Italiju i starim temama — kritici politike. U filmovima Ukradena lepota i Sanjari kritikuje politiku i sekualnu vezu između dvoje srodnika u Parizu oko 1968. godine.

Godine 2007. dobio je Zlatnog lava za životno delo na Filmskom festivalu u Veneciji.

Poslednji film, „Ja i ti“, adaptacija je istoimene knjige autora Nikola Amanitija. Film je trebalo da bude u 3D ali je reditelj smatrao da je to „vulgarna komercijalizacija”.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.