Ronkaljolo: Zanimljivo je gledati svet očima Srbije

BEOGRAD – Peruanski pisac Santjago Ronkaljolo, gost Beogradskog sajma knjiga, govorio je danas u okviru programa “Pišem, dakle postojim” o strahu koji povezuje njegove romane, kako je rastao okružen teroristima, humoru kao načinu borbe sa lošim stvarima, zašto piše scenarije za latinoameričke sapunice.

Ronkaljolo je drugi put u Srbiji gde već ima prijatelje i oseća se kao kod kuće, a na srpskom zna da kaže “belo vino”, “dobro pivo” i “sarma”, što, kaže, može mu zatrebati ako kao stalni migrant, koji je otišao iz Perua u Meksiko pa ponovo se vratio u Peru da bi se nastanio u Barseloni, bude morao da se preseli u Srbiju.
“Volim da šetam okolo i vrlo mi je zanimljivo jer kada učim istoriju Srbije, učim evropsku istoriju iz drugačije perspektive, ponekad potpuno suprotne, što je interesantno za svakoga ko dolazi iz druge zemlje, da gleda svet koji poznaje, ali očima Srbije”, rekao je Ronkaljolo u izjavi medijima.
Urednica programa Sajma knjiga Sanja Milić predstavila je Ronkaljola kao pisca koji je u samom vrhu evropske i svetske književnosti.
“Sebe smatram pripovedačem, ne nužno romanopiscem. Smatram da su priče važne za život kao voda i hrana. Pišem sve vrste priča, i fikciju i nefikciju, i romane, i scenarije i stalno istražujem šta bi sve moglo da se ispriča”, odgovorio je Ronkaljolo na pitanje ko je on.

U Srbiji objavljena su dva njegova romana “Crveni april” u izdanju “Lagune” i “Stid” u izdanju “Agore”.

Govoreći o inspiraciji za “Crveni april”, ispričao je da je odrastao u Limi gde je bilo opasno izaći na ulicu zbog stalnih terorističkih napada i lako je bilo izgubiti život.

Kada je završio studije priključio se humanitarnoj organizaciji koja se bavila ljudskim pravima i tada je primetio da su i oni nasilni samo na drugačiji način.

“Odlučio sam da napišem priču o čoveku koji je naizgled na strani dobra, ali radeći za to dobro otkriva da ni sam ne zna ko je dobar, a ko loš i sve se dešava tokom svete nedelje koja prethodi Uskrsu. Hteo sam da napišem priču o zemlji u kojoj svi postaju serijske ubice”, objasnio je Ronkaljolo.

Pošto je bio prinuđen da ostaje u kući, kaže da je vreme provodio čitajući dela Gabrijela Garsije Markesa i gledajući filmove Alfreda Hičkoka, gledajući dokumentarce o nobelovcima i trilere, te ne pravi razliku između konzumacije elitne i popularne kulture.

“Uviđao sam da trileri više oslikavaju moju realnost od magijskog realizma u romanima”, rekao je Ronkaljolo.

Na pitanje kako je uspeo da napiše dva potpuno različita romana, Ronkaljolo je kazao da ih povezuje strah.

“Ja se bavim i istražujem različite strahove. U “Crvenom aprilu” imamo serijske ubice, u “Stidu” strah od samoće, starosti. A humor je tu da se izborimo sa tim strahom. Za moju generaciju, rođenu sedamdesetih godina, humor je bio način da se zaštitimo od straha i stvarnosti. Zbog toga Latinoamerikanci liče na ljude iz Istočne Evrope.

Smejemo se strašnim stvarima, okrećemo sve na šalu, ali to ne znači da smo ludi i da nismo svesni stvarnosti”, rekao je Ronkaljolo.

Časopis “Granta” uvrstio ga je među najbolje pisce svoje generacije na španskom jeziku, “The Wall Street Journal” ga je okarakterisao kao novog Garsiju Markesa, a engleski dnevnik “The Guardian” svrstao je “Crveni april” među najveće romane koji su napisani o Peruu.

“Moji romani izlaze u čitavom svetu, lepo sam primljen i ne mogu da se žalim, već dugo sam u Španiji pa pripadam i španskom književnom miljeu. U Peruu je drugačija situacija, tamo čitaoci razumeju neke finese u mojim delima, reference na koje se pozivam, privatne aluzije i duhovite detalje. U Evropi me ozbiljnije shvataju, dok se u Peruu više smeju”, rekao je on.

Ronkaljlo piše i scenarije za latinoameričke sapunice i sebe smatra braniocem tog žanra.

“Sve je plod mašte ili konvencionalne slike društva. Nema veze sa realnošću. U mnogim peruanskim sapunicama glavni lik je seljančica koja je zapravo plavuša visoka dva metra sa kolumbijskima kcentom, ali prave devojke iz Perua bi volele da tako izgledaju pa im ne smeta. Zanimljivo je i da u tim serijama ne sme da se vidi leš. On obično nestaje, da bi ako opadne rejting serije mogao da vaskrsne”, rekao je Ronkaljolo.

On je skrenuo pažnju i da je Latinska Amerika bila konzervativna, naklonjena šovinizmu, ali je u međuvremenu evoluirala, pa serije više nisu tako bajkovite, umesto seljančica, glavne junakinje su novinarke ili žene koje rade na sajmovima knjiga, zbog čega su sada sve popularnije turske ili pakistanske serije koje dolaze iz konzervativnijih zemalja.

Kaže da Latinska Amerika trenutno doživljava veliki kulturološki procvat, ima mnogo sajmova knjiga, čitalačku publiku čine mladi i u tom smislu Latinska Amerika je u ovom trenutku veoma otvorena za razliku od prethodnih decenija kada je to bila Evropa.

“Latinska Amerika sada preuzima kulturološki primat i nudi veće mogućnosti”, dodao je Ronkaljolo koji je danas potpisivao “Crveni april” na štandu “Lagune”, a sutra očekuje čitaoce na štandu “Agore” koja je objavila njegov roman “Stid” po kome je snimljen i film.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.