„Nije to isto“

U tinejdžerskom dobu zaljubljivanja behu isključivo lična stvar. Čak i kada su vam očajnički bili potrebni razgovori, nisu se preterano uzbuđivali. Ponašali su se po onoj staroj: Što manje znaš – to bolje, nadajući se, valjda, da će tako porodično mezimče „one bubice“ uhvatiti što kasnije.

Sa dvadesetim – sve se iz korena menja: jedini program koji se non-stop uživo emituje na porodičnoj radio-stanici jeste vaš ljubavni život (sa novim vestima na svaki sat, bez muzičkog intermeca). Glava porodice obećava vrednu nekretninu ako je „to ozbiljno“. Mama s pravom želi da upozna izabranika/izabranicu vašeg srca. Ne udovoljite li tom „tako normalnom“ zahtevu, duriće se istrajnije od trogodišnjeg deteta kojem je uskraćena čokolada. Tetke, strine i ostala mnogobrojna rodbina (pretežno ženskog pola) slute da nije baš pristojno zapitkivati o preostalim ispitima, ali: „Imaš li…“, „Ko je…“, eventualno: „A kako je…“ – obavezna su uvodna pitanja na svim svadbama ili sahranama, na kojima ih jedino i srećete. Bake su suptilnije – podmeću vam svoje izbledele fotografije iz mladosti tek da se prisete koliko su godina imale kada su… Familija svaki raskid doživljava teže od vas samih, a za svaki novi broj telefona u vašem imeniku vezuje se kao za dobitnu srećku na lotou.

Tridesetima je namenjen poseban tretman. Okružuje vas tako rečita, skoro opipljiva tortura ćutanjem. Ljubav, brak (a tek deca!) zabranjena su tema. Tu i tamo shvatate kako vaši bližnji naglo završavaju započete rečenice kada kročite u sobu. Svi profesionalni uspesi, ekonomska nezavisnost, stabilan i organizovan život, mnoštvo prijatelja i najvažnije – zadovoljstvo emotivnim vezama koje ostvarujete (upravo onakve kakve i želite) – ne uklanjaju njihov setan izraz lica pri usputnom ćaskanju o tome kako „Dragan i Dejana, eto, imaju baš lep život, vode Sanjicu u obdanište, kumovi ih često posećuju…“ Ne potežite argumente o tome kako je vaš život više nego lep, kako je u vašoj kući mnogo više prijatelja, kako… Odgovor će, ma koliko razumni bili, uslediti: „Nije to isto.“

U četrdesetim će…

Znaju oni da je single populacija sve brojnija i da su priče o neženjama ili matorim gospođicama odavno prevaziđene. Iskreno vam veruju da je to izbor, a ne prinuda. Možda veruju i u to da neće zauvek biti tako. Ali…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.