Posao nekada ume da bude zaista naporan i da ga bude previše. Jednostavno, bitan projekat ne stignete da završite u toku radnog vremena – a hitno je (sve je uvek hitno) i projekat je zaista bitan. Tako ostanete da radite prekovremeno, zajedno s kolegom koji je zadužen za isti projekat. Svetla strana stvari je to što je kolega, pored toga što je dobar i pouzdan saradnik, takođe i zgodan, i ne smeta vam da provedete ekstra vreme s njim. Zajedno završavate projekat, konačno ste ga priveli kraju, kasno je, ali se oboje odlično osećate zbog dobrog završetka bitnog posla. Uz to odlično osećanje ponovo primećujete kako je kolega zgodan – a izgleda da ste i vi njemu privlačni. Nakon uzbuđenja oko završavanja bitnog posla, dolazi novo uzbuđenje: sami ste vas dvoje u firmi, očigledno privlačni jedno drugom i… Ne treba da vam nacrtamo šta se desi, zar ne?
Onda dođe sledeći dan. Šefovi su zadovoljni obavljenim poslom – ura! Međutim, vi ne mislite samo o poslu, mislite i na ono što se desilo kasnije te večeri. Šta uraditi povodom toga? Zavisi od toga kako se osećate.
Ako vam se kolega zaista dopao i mislite da biste s njim mogle da imate lepu vezu – da se ne radi samo o uzbuđenju zbog završenog bitnog zadatka i izvesnoj fizičkoj privlačnosti – možete mu dati signal da ste zainteresovane za „nastavak“. Nasmešite mu se, i ako vam uzvrati na sličan način, pozovite ga na ručak (recimo). Kažite nešto ne previše otkrivajuće, na primer, da vam je sinoć bilo lepo. Tako ćete dobiti njegovu reakciju, a da ne pokažete previše sopstvena osećanja, plus ćete i njemu dati priliku da na učtiv način odbije ako se ne oseća isto prema vama.
Ukoliko pak zaključite da je do cele stvari došlo zbog uzbuđenja oko posla i izvesne doze fizičke privlačnosti (što baš i nije neki materijal na kome bi mogla da se izgradi veza), a čini vam se da se njemu prethodno veče dopalo znatno više nego vama i da bi želeo da se „druženje“ nastavi, nađite neki trenutak kada niko neće čuti vaš razgovor (ali ipak ima još ljudi u relativnoj blizini) i recite mu nešto kao: „Ne mogu da verujem šta nam se sinoć desilo. Slušaj, pošto radimo zajedno, stvarno mislim da to nije dobra ideja.“ Trebalo bi da shvati poruku – i, valjda, da se ne oseti previše uvređeno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com