Nema trbušnjaka na brzinu

… Izuzev ako ste medicinski fenomen. Ako želite “popločan” trbuh, moraćete mnogo i uporno da radite. A veoma je moguće i da nikad nećete uspeti da steknete takav, jer jednostavno nemate dovoljno mišićne mase na tom mestu. Ovo je, u najkraćem, rezultat sinteze više nezavisnih istraživanja sprovedenih tokom prošle godine u SAD-u sa ciljem da se utvrdi efikasnost najrazličitijih fitnes pomagala koja čine udarni sadržaj svih telešop programa, od kojih ni u Srbiji više ne može da se živi.

Dakle, kao što smo rekli, većina ljudi uopšte ne može da razvije trbušnjake kao iz reklame – šest savršenih ispupčenja koja se cakle pod svetlošću reflektora – ili nemaju dovoljno mišićne mase ili, ako je i imaju, nisu u stanju da skinu dovoljno masnih naslaga da bi se ta masa uopšte primetila. Čak i dobro razvijeni i relativno vitki muškarci na trbuhu imaju naslage sala od 1 cm ili nešto manje. Ove naslage im, naravno, ne zagorčavaju život ni na koji način, ali su sasvim dovoljne da onemoguće “prikazivanje” trbušnjaka, sve i ako dotični rade uzgone i sklekove svakog dana.

Dr Alan Goldfarb sa Univerziteta Severne Karoline kaže: “Ako vam neko kaže da postoje vežbe koje će vas osloboditi sala samo na tom mestu, znajte da vas laže. Za razvoj trbušnih mišića nisu dovoljne samo vežbe za stomak, već je potrebna i niskokalorična ishrana i mnogo gimnastike.”

Razmislite zašto, uostalom, i želite jake trbušne mišiće? Tačnije, čemu služe i koja je njihova prava uloga? Ako razvijene trbušnjake želite samo da bi vam se tri meseca (ili manje) tokom godine – na plaži – divili zbog njih, ne možemo da vam pomognemo, a trebalo bi i da razmislite o zrelosti svog stava. Ako, sa druge strane, imate u vidu da su trbušnjaci bitna potpora pravilnom držanju celog tela, onda ste na pravom putu.

Dr Goldfarb kaže: “Jaki trbušni mišići su zdravi, jer popravljaju držanje tela. Neće vas boleti leđa, čak i ako ste na poslu vezani za stolicu.” Naravno, želja da se dobro izgleda nije za osudu, ukoliko je umerena i realna. Međutim, ako je ona usmerena tako da prevazilazi sopstvene mogućnosti, treba je preispitati i korigovati.

Dr Stiven Loj, profesor kineziologije iz Kalifornije, sproveo je istraživanje kojim je uporedio delotvornost više metoda za vežbanje trbušnih mišića i došao do zanimljivih i verodostojnih (uporednih) rezultata. On je merio električnu aktivnost u trbušnim mišićima (poznato je da se kontrakcije mišića dešavaju zahvaljujući električnim impulsima vrlo malog intenziteta) uz sve moguće sprave za jačanje tela, kao i tokom klasičnih vežbi. U najkraćem – utvrdio je da trbušni mišići nisu bili aktivniji pri vežbanju sa spravama.

Sličan poduhvat sproveli su i istraživači iz San Dijega, koji su ispitali učinak 13 vrsta vežbi na razvoj trbušnih mišića. Oni su došli do zaključka da su najbolje one u kojima se rotira čitav torzo. Na prvom mestu je “vožnja bicikla” u ležećem položaju, a na drugom jedna od klasičnih vežbi – u njoj se gornji deo tela odiže od zemlje, a noge istovremeno privlače grudima.

Opšte mesto u većini ovih istraživanja jeste i to da je većina sprava za vežbanje koje se prodaju u telešopovima čisto traćenje novca. Njihova efikasnost je (čast izuzecima) u najboljem slučaju približno jednaka učinku najobičnijih klasičnih vežbi, a vrlo često je i daleko manja. Poređenja radi, recimo da se vežbanjem pomoću najčešće reklamiranih sprava – onih sa jakim federima – sagoreva manje kalorija nego tokom trčanja.

Osim toga, neke od sprava koje se prodaju mogu vrlo lako nepravilnom, a nekad čak i pravilnom upotrebom ozlediti telo. Tako je, recimo, dobrovoljcima na Univerzitetu Viskonsina električni stimulator mišića ostavio opekotine.

Sve u svemu, zaključak nazirete i sami – najbolje je uzdati se u se i u svoje kljuse: trčanje, sklekovi, klasični trbušnjaci, zgibovi i samo uporno!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.