Vrlo često potpuno nesvesno očekujemo da naša partnerka reaguje poput nas i pogrešno pretpostavljamo da će se ona, ako nas zaista voli, ponašati i reagovati onako kako se i sami ponašamo i reagujemo kada nekoga volimo. Muškarci često sasvim pogrešno očekuju da žene misle, govore i reaguju na način na koji mi to činimo. Zauzvrat, žene pogrešno očekuju da muškarci osećaju, razgovaraju i uzvraćaju na način na koji to one same rade. Da li je reč o potpunom nerazumevanju?
Ovakvi stavovi vode iz razočaranja u razočaranje, sprečavajući nas da zajedno, s puno ljubavi i razumevanja, uočimo i iskoristimo prirodne razlike koje nas krase. I mi i one pravimo velike greške: muškarci greše pokušavajući da izmene ženska osećanja, dok su žene uvek pune kritika na račun muškaraca koji ne prihvataju njihove savete. Ni nama ni njima to nije potrebno, ali je pitanje ko će to pre shvatiti i da li će se tako nešto ikada dogoditi. Muškarci prolaze kroz stresne situacije tako što se povlače u sebe i u tišini razmišljaju o onome što ih tišti. Žene pak osećaju potrebu da s nekim porazgovaraju o onome što ih muči. Muškarci su motivisani da pokažu ljubav onda kada osećaju da su potrebni partnerki, a žene kada osećaju da muškarac nežno brine o njima.
Zbog toga je za muškarca najveći izazov da prevaziđe otpor prema pružanju ljubavi, dok žena treba da se izbori s otporom u primanju te ljubavi. Jasno je da muškarci i žene imaju potpuno različite poglede na bliskost i često greše pružajući onu vrstu ljubavi koja je potrebna njima, umesto onoga što je potrebno njihovom partneru. Muškarcima je neophodna ljubav ispunjena poverenjem, prihvatanjem i poštovanjem, a ženama ona u kojoj se jasno iskazuje briga, razumevanje i uvažavanje
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com