Bezgrešno začeće (I deo)

Vest o prvom uspešnom kloniranju ljudskog embriona u laboratorijama američke kompanije Advanced Cell Technology iz Masačusetsa uzburkala je svetsku javnost, i oživela polemike koje već dugo traju. Vatikan oštro protestuje protiv ovakvih eksperimenata, a predsednik Buš traži od Kongresa zabranu takvih tehnika.

S druge strane, brojni naučnici smatraju da se postignuća u ovoj oblasti nikako ne smeju olako odbacivati, jer su ključ za izlečenje mnogih bolesti sa kojima se savremena medicina teško ili nikako ne nosi. Ono što pristalice kloniranja embriona imaju na umu, jeste tzv. terapeutsko kloniranje, tj. upotreba embrionskih ćelija u lečenju degenerativnih bolesti, kod kojih dolazi do oštećenja određenih tkiva.

Iz embrionskih ćelija se razvijaju sve specifične ćelije u našem organizmu: implantiranje ovakvih ćelija moglo bi da dovede do regeneracije ćelija/tkiva, bilo da su u pitanju oštećeni neuroni (kod Parkinsonove ili Alchajmerove bolesti) ili oštećeni organi, poput srca ili jetre.

Svi naučnici se slažu da embrionske ćelije imaju veliki terapijski potencijal, ali se ne slažu po pitanju dobijanja ćelija. Da li bi trebalo dozvoliti njihovu proizvodnju (kloniranje), izdvajati ih iz pobačenih embriona (svakoga dana se odbacuje hiljade zametaka, bilo namernim abortusom ili u spontanim pobačajima, ali i na klinikama za plodnost), izdvajati ih iz odraslih organizama, ili ih čak izdvajati iz leševa?

Pobačeni embrioni ne mogu da obezbede dovoljnu količinu ćelija koje bi se koristile u lečenju. Zato nije mali broj naučnika koji predlažu kloniranje embriona i stvaranje „zaliha“ na ovakav, veštački način. S druge strane, ima onih koji ukazuju na činjenicu da embrionskih ćelija ima i u odraslim jedinkama, te je moguće dobiti ih i na ovaj način. Neki idu i korak dalje: ako ih ima kod odraslih, onda ih je moguće izdvajati i iz leševa, neposredno posle smrti. Vatikan, žestoki protivnik eksperimenata kloniranja embriona, ipak ne odbacuje samu ideju lečenja pomoću embrionskih ćelija: oni zagovaraju njihovo izdvajanje iz placente i podržavaju ovakve eksperimente na Rimskom univerzitetu.

Ako bi se ipak klonirali embrioni, kako bi tekao čitav postupak? Kao i u slučaju prve klonirane ovce, Doli, i kod ljudi je moguće izvesti isto. Zrela jajna ćelija se „čisti“ od svog genetskog materijala (odstranjuje se njeno jedro, tj. komplet od 23 para hromozoma), a zatim se u nju „ugrađuje“ jedro ćelije iz organizma osobe koja se klonira, tj. komplet od 46 hromozoma (koliko normalno sadrže ćelije u našem organizmu).

Dejstvom elektriciteta na ovako dobijenu ćeliju inicira se njena deoba, pa se tako stvara „kolonija“ embrionskih, još neizdiferenciranih ćelija, koje mogu da posluže za lečenje različitih bolesti. Ako se ovaj proces nastavi, na taj način što se ovako dobijeni embrion implantira u matericu, na svet dolazi klon, tj. dete čije ćelije nisu nastale kombinacijom majčinih i očevih hromozoma.

U procesu normalne oplodnje, spermatozoid, sa 23 para hromozoma, spaja se sa jajnom ćelijom, koja takođe ima 23 para hromozoma: u deobi koja posle toga nastaje, embrionske ćelije imaju po 46 para hromozoma, i genetska su kombinacija majke i oca. Ćelije kloniranog deteta, kao i kod ovce Doli, sadrže hromozome samo jedne osobe.

Naravno, kloniranje ljudskih bića je za mnoge potpuno neprihvatljivo – tako nešto je i zakonom zabranjeno u mnogim zemljama sveta. Kloniranje radi dobijanja embrionskih ćelija, koje bi se koristile u lečenju, takođe je za većinu etički neprihvatljivo: stvara se život da bi bio upotrebljen u medicinske svrhe. Korišćenje pobačenih embriona, kao i izdvajanje embrionskih ćelija iz placente organizma odrasle jedinke, pa čak i iz leša, prihvatljivije je, ali se i oko takvih postupaka „lome koplja“. Zato je i vest o kloniranju embriona izazvala toliko osuda, i pokrenula žučne polemike.

U prvim danima po objavljivanju novosti, niko (osim samih naučnika u kompaniji Advanced Cell Technology) nije tačno znao koji je postupak primenjen, i kako je realizovano kloniranje. Ubrzo je i to obelodanjeno u javnosti: nije primenjen postupak kao kod kloniranja ovce Doli (zamena genetskog materijala jajne ćelije, jedrom izdvojenim iz ćelije vimena druge ovce), već tehnika koja bi mogla da se nazove „bezgrešnim začećem“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.