Bioničko oko – nada za slepe

U celom svetu trenutno ima 30 pacijenata različitog životnog doba koji su bili potpuno slepi i kojima je implantacijom veštačkog ili takozvanog bioničkog oka delimično vraćen vid. Taj zahvat, koji je zasad u eksperimentalnoj fazi, obavlja se u deset medicinskih centara u svetu, među kojima su i tri centra u Evropi – u Parizu, Londonu i Ženevi. Sve ove operacije deo su projekta međunarodnog ispitivanja tehnologije, poznatijeg kao Argus II retinalni implantat, a koji se već pokazao kao uspešan u vraćanju elementarnog vida pacijentima koji su oslepeli zbog, primera radi, makularne degeneracije ili retinitis pigmentoze.
Zaslugom fizičara, elektroničara i lekara došlo se do nove tehnologije implanta, do minijaturnog čipa sa 60 elektroda (u projektu Argus I čip je imao samo 16 elektroda). Čip se hirurški ugrađuje iza retine, na zadnju stranu očne jabučice ili u zadnji deo oka, gde trajno ostaje. Ultratanka žica učvršćuje oštećeni očni živac, a služi prenosu svetla i slika u mozak, gde se one procesuiraju. Pored ugrađenog čipa i žice, u oku nema drugih uređaja. Na posebnim naočarima koje pacijent treba da nosi nalazi se mala kamera s odašiljačem koji šalje slike na implantirani čip. Pacijent oko pojasa nosi i mali računar s baterijom kao izvorom energije.
"Reč je o vrhunskoj hirurgiji, jer je u oko potrebno implantirati čip, a da se ne dogodi neko oštećenje. Najjednostavnije rečeno, preko očnog živca, koji ne sme biti potpuno oštećen, svetlosni signal se pretvara u elektronski signal koji u mozgu stvara sliku", objašnjava dr Lindon da Kruz (Lyndon da Cruz). "Pacijente testiramo jednom nedeljno i zadovoljan sam rezultatima. To je prvi, ali veliki korak, jer prvi put imamo tehnologiju za povratak vida. Naravno da želimo mnogo više, jer zasad preko veštačkog oka pacijent razlikuje crnu, belu i sivu boju, a može da prepozna belu liniju na putu, prepoznaje obrise predmeta, razlikuje svetlo i tamu i može da se orijentiše u okolini. Vrlo je važno i to što smo prvi put pokazali da funkcioniše koncept u kojem je elektronska naprava spojena s nervnim tkivom, s očnim živcem", dodao je dr Lindon da Kruz.
Dr Da Kruz je dodao da će istraživanje trajati još tri godine, što znači da klinička praksa ugradnje tehnologije za vid još nije tako blizu. Objasnio je i da će bioničko oko pomoći onim ljudima koji su jednom mogli da vide, jer njihov mozak ima iskustvo vida i zna da obrađuje vizuelne informacije. Nažalost, oni koji su rođeni slepi nemaju potrebne neurološke preduslove za procesuiranje dobijenih podataka preko žice. Takođe, očni živac mora biti barem delimično funkcionalan, jer u suprotnom podaci ne mogu da budu u potpunosti obrađeni. Istraživači priznaju da ovo otkriće ima određena ograničenja i da neće vratiti savršen vid, ali veruju da će dalji napredak u tehnologiji stvoriti kameru veličine zrna graška, koju bi mogli ugraditi u očnu jabučicu i zameniti prirodno tkivo veštačkom tehnologijom.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.