Domaći provajderi „pritiskaju“ Telekom

Nezadovoljni uslugama kompanije „Telekom Srbija“, njenim monopolskim položajem, kao i nebrigom za Internet u Srbiji uopšte, domaći provajderi su 20. septembra 2001. godine osnovali svoje udruženje. Na njegovom čelu se nalazi Simo Ivaneža, a ciljevi su brojni. Jedna od prvih prepreka u razvoju domaćeg Interneta je, na sreću, davno preskočena, pojavom prvih nezavisnih (privatnih) provajdera 1996. godine. Iako je Zakonom o sistemu veza iz 1988. godine definisan monopolski položaj PTT-a u oblasti telekomunikacija, do gušenja privatne inicijative nije došlo. Ipak, ostaje problem povoljnijeg položaja ove kompanije, koja „Telekomu Srbija“ ne mora da plaća iznajmljivanje linija, pa je, samim tim, i uspela da osvoji tržište u manjim gradovima.

Domaći provajderi ističu sve teškoće koje ometaju dalji njihov razvoj, pa tako i razvoj Interneta u celini, koje su, uglavnom, vezane za „Telekom“, koji svoje usluge skupo naplaćuje, a malo daje zauzvrat. S obzirom na monopolski položaj, obaveza kompanije bi trebalo da bude i adekvatni razvoj infrastrukture kao osnove, do čega još uvek ne dolazi, i sve ostaje na obećanjima. Problem dvojnika, analognih centrala i nestabilnosti veza, tek treba da se reši. Ali potrebno je rešiti i pitanja vezana za nezavisne provajdere, prema kojima „Telekom“ ima „maćehinski“ odnos, iako od njih ima samo korist, ostvarujući veliku zaradu.

Da bi provajder mogao da funkcioniše, potrebno je da se poveže sa natprovajderom u inostranstvu, tj. iznajmi liniju. Predsednik udruženja, Simo Ivaneža, ukazuje na činjenicu da se veći iznos plaća našem „Telekomu“ nego inostranom natprovajderu, recimo Telekomu Nemačke. Kalkulacija provajdera je da „Telekom Srbija“ zarađuje blizu deset dinara po svakom satu koji korisnici provedu na Internetu, pri čemu mesečna zarada ove kompanije iznosi 50-60 miliona dinara. Kada se u obzir uzmu svi troškovi, nezavisnim provajderima ostaje 10%-20%, a „Telekomu“ 80%-90% ukupnog profita. Zato provajderi smatraju da je ovoj kompaniji u interesu razvoj infrastrukture, kao i bolji odnos prema nezavisnim davaocima Internet usluga, koji, često, moraju da čekaju i do dve godine na rešenje zahteva upućenih „Telekomu“. Pored toga, „Telekom“ provajderima uopšte ne dozvoljava ugradnju sopstvene opreme u telefonske centrale, što predstavlja obostranu korist jer vodi poboljšanju Internet veza.

Udruženje provajdera se zato zalaže za konstruktivni dijalog dveju strana radi zajedničkog pronalaženja rešenja postojećih problema. Ne samo zbog njihovog obostranog interesa, već i interesa države i društva u celini.