Hoće li web ostati besplatan?

Čitava 1999. godina je prošla u znaku ogromne ekspanzije Interneta i velikih ulaganja u toj oblasti. Finansijeri su besomučno „sipali“ novac u dotcom-kompanije, na reklamne kampanje su trošene ogromne sume novca, deonice su vrtoglavo rasle. A onda je došla 2000. godina koja je, naročito u svojoj drugoj polovini, donela krizu i otrežnjenje. Mnoge Internet-kompanije su nestale i bankrotirale, a mnoge su zabeležile veliki pad deonica. Zarade od prodaje reklamnog prostora su se smanjile, a ulagači su počeli da zaziru od Internet-biznisa, počevši da ga smatraju veoma nesigurnim. E-commerce nije postao popularan i unosan u meri u kojoj se to očekivalo: nepoverenje u sigurnost kupovine preko Interneta je dodatno pojačano mnogim slučajevima hakerskih upada i krađe brojeva kreditnih kartica. Ni usluga isporuke kupljenih proizvoda nije bila na nivou, tako da se mnogo kupaca žalilo da predugo čeka na ono za šta su platili, često otkazujući kupovinu.

U vreme „renesanse“ dotcom-poslovanja, sajtovi su se prosto utrkivali u nuđenju besplatnih servisa i usluga. Reč „free“ je postala magična – besplatan Internet-pristup, besplatne tombole i nagradne igre, besplatni uzorci proizvoda, besplatan prostor za prezentaciju… Skoro da nije postojala usluga ili servis koji nije mogao da bude i besplatno dobijen negde na Internetu. I sve to radi povećanja posećenosti, popularizacije adrese i širenje kruga korisnika. Dotcom-kompanije su startovale sa zaista velikim budžetima i nemilice ih trošile na promociju, u okviru koje se nalazila i ponuda besplatnih servisa. Ali, kada su budžeti istanjeni, prihodi smanjeni i akcije počele da padaju, došlo je do otrežnjenja.

Odjednom je shvaćeno da sajt mora od nečeg da živi i da budžet nije „vreća bez dna“. Tako su i servisi, do tada besplatni, počeli da postaju nešto za šta treba platiti. Jedna od prvih kompanija koja je odlučila da krene tim putem je Yahoo!, koji je doživeo značajan pad prihoda od reklamiranja. Morali su da se „osvrnu oko sebe“ i počnu da razmišljaju o novim strategijama zarade. Besplatne aukcije na ovom sajtu više to nisu, tako da će korisnici ovog servisa morati ubuduće da plaćaju od 20 centi do 2,25 dolara po artiklu, zavisno od toga šta prodaju. I druge web-kompanije počinju da servise, do juče besplatne, naplaćuju. U kojoj meri će ovaj trend postati masovan i koje će sve servise zahvatiti, teško je predvideti. Činjenica je da Internet-poslovanje ulazi u svoju zdravu fazu, u kojoj će 2+2 biti jednako 4, za razliku od perioda optimizma i nerealnih očekivanja u kome se rezultat sabiranja činio daleko većim.

Srodne teme: