U trendu

Kako povećati kapacitete ljudskog mozga?

Najnovija istraživanja pokazala su da se, suprotno ranijem uverenju, čak i mozak odraslih ljudi i njegova moć mogu povećati. Naime, prema pisanju naučnog časopisa Scientific American, telesna aktivnost povećava sposobnosti mozga, među kojima su planiranje, organizacija i multitasking. Ishrana, takođe, ima važnu ulogu u njegovom funkcionisanju, kao i aktivnosti kao što su slušanje muzike, igranje video igara i meditacija.
Naučnik Vilajanur Ramačandran (Vilayanur S. Ramachandran) sproveo je istraživanje koje je pokazalo da se mozak invalida kojima su amputirani udovi često znatno modifikuje. Naime, funkcije područja koje je bilo odgovorno za aktivnost amputiranog dela postepeno će preuzeti susedni deo mozga, što objašnjava neobičan fantomski osećaj u amputiranim udovima.
Druge studije pokazale su da je tzv. neurogeneza (stvaranje novih neurona) uobičajeno svojstvo odraslog mozga. Ona se najaktivnije odvija u hipokampusu, koji je ključni faktor za učenje i dugoročno pamćenje. Međutim, neće svi neuroni koji se stvore preživeti. U stvari, većina će odumreti. Za njihovo preživljavanje ključni su povezivanje s postojećim neuronima i hrana. Zato naučnici u poslednje vreme sprovode istraživanja koja bi trebalo da pokažu koji su faktori ključni za obnovu i povećanje sposobnosti mozga. Evo nekih preporuka naučnika kako da povećate kapacitet i aktivnost svog mozga.
Telesna aktivnost
Miševi koji trče po točku i vrte ga povećavaju svoj mozak u području hipokampusa i uspešniji su u rešavanju zadataka, a istraživanja na ljudima dala su slične rezultate. Vežbanje takođe poboljšava raspoloženje, donosi bolji san i smanjuje opasnost od demencije u starosti. Za to je zaslužan celi niz mehanizama, među kojima je i bolja prokrvljenost, to jest kvalitetnije snabdevanje kiseonikom i hranom. Kretanje povećava nivo neurotropskog faktora (BDNF), koji pospešuje rast, komunikaciju i preživljavanje neurona. Vežbanje je dobro kombinovati s muzikom, jer ona pojačava učinak fizičke aktivnosti.
Ishrana
Mozgu treba gorivo isto kao i telu. Zasićene masnoće štete mozgu i povećavaju demenciju. Međutim, mozgu su potrebne masnoće od kojih je dobrim delom izgrađen. Najbolja vrsta masnoća su omega-3 masnoće, kojih ima u ribi, orasima i semenkama. Superhrana za mozak su voće i povrće bogati antioksidansima koji sprečavaju oštećenja neurona. Alchajmer, depresija i šizofrenija povezuju se s niskim nivoom omega-3 masnoća. Ali, nije važno samo šta jedemo već i koliko. Istraživanja su pokazala da ishrana siromašna kalorijama povećava dugovečnost i performanse mozga.
Stimulansi
To su materije koje poboljšavaju metabolizam (otkucaje srca, pritisak, energiju i disanje) i aktivnosti nervnog sistema. Kofein je verovatno najpoznatiji iz te grupe. Kokain i amfetamin imaju slično dejstvo, međutim, izazivaju i vrlo štetne prateće pojave. Kofein u malim količinama (dve šolje kafe dnevno) blagotvorno deluje (pospešuje kratkoročno pamćenje, povećava pažnju, skraćuje vreme reakcije i štiti od staračke senilnosti), ali u velikim količinama može izazvati nadražljivost, pa čak i smrt.
Video igre
One vam mogu spasti život. Neurohirurzi koji provode po nekoliko sati igrajući video igre prave za dve trećine manje grešaka od svojih kolega. Istraživanja su potvrdila da računarske igre povećavaju koordinaciju, dubinu percepcije, vizuelne sposobnosti, pažnju i prepoznavanje uzoraka. Delotvornije su kod muškaraca nego kod žena, a povezuju se s osećajem nagrade. Međutim, preterivanje s video igrama, naročito onim nasilnim, povećava agresiju.
Slušanje muzike
Kada slušate "Greatest Hits" grupe Queen, slušni korteks analizira brojne komponente muzike – jačinu, boju, melodiju i ritam. Muzika takođe aktivira centre u mozgu povezane s osećajem nagrade i suzbija aktivnosti amigdale koje se manifestuju kao strah i negativni osećaji. Muzika ublažava nesanicu, snižava pritisak i smiruje obolele od demencije. Muzičari imaju veći cerebelum i korpus calosum (delovi koji povezuju dve strane mozga). Neke studije pokazale su da vežbanje muzike povećava sposobnost orijentacije u prostoru.
Meditacija
Ako se može verovati naučnim istraživanjima, izgovaranje mantre jača zdravlje. Meditacija, to jest okretanje uma kontemplaciji i relaksaciji, pomaže u svim problemima, teskobi, bolu, visokom pritisku, astmi, dijabetesu, depresiji, pa čak i bolestima kože. Ljudi koji redovno meditiraju osećaju se bolje. Stručni meditatori pokazuju pojačanu aktivnost u perifrontalnom korteksu, delu koji se povezuje s pozitivnim emocijama, a takođe imaju snažniji odbrambeni sistem. Meditacija pojačava koncentraciju i uspešnost u spoznajnim zadacima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar