Prirodni čistači (I deo)

Naša planeta je sve zagađenija, a troškovi čišćenja su sve veći. Od olova do radioaktivnih supstanci – mnogo je toga što ugrožava živi svet na Zemlji, a malo je zaista efikasnih metoda uništavanja otrova koji bi, istovremeno, bili i jeftini. Poslednjih godina se u ove svrhe sve više upotrebljavaju biljke i mikroorganizmi, kod kojih je uočena sposobnost da prerađuju toksine i pretvaraju ih u manje opasna ili potpuno bezopasna jedinjenja. U pomoć je pozvana i genetika, te se modifikacijom gena u još većoj meri pojačavaju ovakve prirodne osobine.

U ovom trenutku postoji 30 laboratorija u Sjedinjenim Državama koje se bave prirodnim čistačima i genetskom modifikacijom postojećih vrsta, a u Evropskoj zajednici započeo je zajednički projekat Velike Britanije, Nemačke, Švajcarske, Danske, Poljske i Slovačke, čiji je cilj stvaranje „superkultura“, biljaka sposobnih za apsorpciju toksina iz zagađenog zemljišta. Pre svega se misli na teške metale, koji predstavljaju i najveću opasnost po ljudsko zdravlje, a koje neke od biljnih vrsta mogu da apsorbuju.

Projekat će biti usmeren na pronalaženje gena koji ovako nešto omogućavaju, a zatim i na genetsko modifikovanje postojećih vrsta i stvaranje „superbiljaka“ – vrsta koje brže rastu i imaju veću sposobnost apsorpcije. Ovakve kulture bi se koristile za čišćenje zagađenog zemljišta, na kom bi kasnije bilo bezbedno saditi poljoprivredne kulture ili graditi objekte za stanovanje. Upoznajte nekoliko biljaka i bakterija, prirodnih čistača:

SUNCOKRET

Ova biljka, uočili su naučnici, „isisava“ olovo iz zemljišta. Čikago, jedan od nazagađenijih američkih gradova, godinama pokušava da nađe način kako da se bori protiv ovog gorućeg problema. Statistike govore da je u ovom gradu zabeležen najveći broj slučajeva trovanja olovom kod dece uzrasta do šest godina. Zato su zvaničnici ovog grada pokrenuli niz projekata i angažovali veliki broj naučnika koji pokušavaju da problem reše ili ga bar umanje. Jedan od takvih projekata traje već dve godine i spreman je za praktičnu upotrebu. U pitanju je sađenje više vrsta biljaka koje imaju moć da isisavaju i prerađuju olovo iz zemljišta, a jedna od takvih kultura je suncokret.

Slični projekti realizovani su i u drugim delovima SAD, ali i u Ukrajini, gde su se suncokreti „borili“ protiv radioaktivnih supstanci u tlu dospelih u zemljište posle černobiljske katastrofe. Ovakav postupak još uvek se smatra eksperimentalnim, jer nisu u dovoljnoj meri poznati efekti i uspešnost takvih napora. Projekat u Čikagu biće prvi pokušaj sprovođenja programa u naseljenoj oblasti. U svakom slučaju, alarmantni podaci nagone naučnike i zdravstvene radnike da se ozbiljno pozabave ovim problemom, jer čak milion dece u SAD ima nivo olova u krvi dovoljan da izazove trajna oštećenja centralnog nervnog sistema i velike zdravstvene probleme (pored ostalih, i smanjenje intelektualnih sposobnosti).

DEINOCOCCUS RADIODURANS

Što se tiče američkih naučnika, posle olova i teških metala, na redu su i radioaktivne supstance, čije je uništavanje izuzetno skupo. Zamenu za postojeće metode mogla bi da ponudi bakterija Deinococcus radiodurans, koja je, od svih poznatih i proučenih, najotpornija na radijaciju. Prirodno svojstvo ovog mikroorganizma da uspeva na radioaktivnom tlu, pojačano je i genetskim inženjeringom – novi gen omogućava proizvodnju enzima koji, u metaboličkom procesu bakterije, razgrađuje nekoliko vrlo opasnih radioaktivnih supstanci, pretvarajući ih u manje opasna jedinjenja.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.