Rudnici na Mesecu (I deo)

U prošlosti je spuštanje na Mesec bilo, pre svega, političko pitanje: upravo su se na ovom polju trkale vlade SAD-a i Sovjetskog Saveza, pokušavajući da dokažu snagu svog društvenog uređenja, ekonomije i nauke. Danas, mnoge privatne kompanije smatraju da let na Mesec ima komercijalni značaj, i da je došlo vreme da se iskoriste bogatstva koja ljude čekaju na satelitu naše planete.

Analizom uzoraka donešenih sa Meseca, otkriveno je da tlo Meseca sadrži elemente poput kobalta, aluminijuma, magnezijuma, nikla, gvožđa, mangana, kalcijuma i titanijuma, i da bi nalazišta ovih ruda mogla da budu predmet eksploatacije u budućnosti. Prema procenama naučnika, još su interesantnije rezerve retkih metala, koji su na Zemlji vrlo skupi, a koji bi, zahvaljujući napretku nauke i upotrebi novih tehnologija, mogli da postanu još traženiji.

Posebno su interesantna potencijalna nalazišta iridijuma, osmijuma, paladijuma, platine, rodijuma i rutenijuma, retkih metala koji su posebno cenjeni zbog svoje provodljivosti i otpornosti na koroziju. Ovih elemenata na Zemlji i sada ima malo, a sa njihovom širom upotrebom bi vrlo brzo moglo da dođe do iscprljivanja rezervi, što eksploataciju Meseca čini još privlačnijom. Sa napuštanjem tehnologije motora sa unutrašnjim sagorevanjem, koja se oslanja na korišćenje fosilnih goriva, i početkom upotrebe drugih vrsta motora, na kojima se uveliko radi, potrebe za navedenim retkim metalima bi mogle znatno da porastu.

Međutim, smatraju naučnici, bez obzira na interesovanje privatnih kompanija, postojanje tehnologije i mogućnost da bude prikupljeno dovoljno finansijskih sredstava, postoje ozbiljne prepreke za realizaciju projekata eksploatacije Meseca. Najveća prepreka je nedostatak vode, koja se obilato koristi u rudnicima na Zemlji, a koja, u većim količinama, postoji samo u obliku leda na Mesečevim polovima. Nedostatak kiseonika i mala gravitacija, takođe predstavljaju problem koji, iako nije nesavladiv za ljude, ipak znatno otežava vađenje ruda. Zato naučnici smatraju da je mnogo verovatnije da buduće rudarske kolonije sačinjavaju roboti, a ne ljudi.

Takođe, pronalaženje ruda na Mesecu bi se znatno razlikovalo od lociranja nalazišta na Zemlji. Za razliku od naše planete, gde su minerali koncentrisani u oblastima gde su se odvijale erupcije vulkana, Mesec je vulkanski potpuno neaktivan, pa bi trebalo pronaći nove metode za pronalaženje ruda. Mineralno bogatstvo Meseca još uvek nije dokazano, tj. hipoteza o njemu bazira se na analizama nedovoljnog broja donešenih uzoraka. Pre ozbiljne eksploatacije moralo bi da se izvrši složeno i opsežno mapiranje, koje bi pokazalo koliko je, i da li, isplativ put na Mesec i osnivanje rudarskih kolonija.

Pored svih ovih prepreka, tu su i finansijski problemi. Sam let do Meseca je skup, pa bi u cenu ruda donešenih sa Zemljinog satelita morala da bude uračunata i cena transporta. Postavlja se pitanje da li bi tako nešto bilo isplativo i moglo da donese profit – cena transporta jednog kilograma tereta sa Meseca iznosi između 4.000 i 6.000 dolara. Kada bi bilo transportovano zlato, tako nešto bi bilo neisplativo. Takođe, kada su u pitanju ostali retki i plemeniti metali, teško je izvesti računicu koja bi obezbedila profit. Treba imati u vidu i činjenicu da bi letilica bila delimično prazna na putu ka Mesecu. Kada bi tamo bilo velikih i bogatih nalazišta retkih metala, postavlja se pitanje kolika bi bila njihova cena na Zemlji: oni su trenutno skupi, jer ih na našoj planeti ima malo.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.