U trendu

Srbija dobija „inteligentni sistem“ koji uklanja gužve na putu i granicama

Osim navigacije u sopstvenom autu, uskoro ćemo imati i onu koja će nas obaveštavati o svim dešavanjima na putevima bitnim za bezbednost saobraćaja i lakši i brži prolazak ljudi i robe kroz Srbiju.
Koliko puta smo slušali gotovo istovetne izveštaje o gužvama na putevima i graničnim prelazima „začinjene“ slikama kilometarskih kolona, pogotovo kamiona sa robom na izlazu iz Srbije. Špicevi u letnjoj sezoni i u vreme praznika gotovo da su nezamislivi bez izveštaja reportera koji javljaju o gužvama, ali i višesatnom čekanju na graničnim prelazima.

I ove nedelje, samo u jednom danu, već u sedam sati ujutro kroz Horgoš je prošlo 30.000 putnika u 9.000 putničkih vozila i 157 autobusa. Već poslovično je i prostor između dveju granica bio ispunjen automobilima. Čekalo se više od dva i po sata.

Projekat od 40 miliona dolara
Nije mnogo bolje ni na ostalim prelazima. Zato će, bez sumnje, kredit Svetske banke odobren Srbiji u okviru programa „Olakšavanje trgovine i transporta“ vredan 40 miliona dolara biti od velike pomoći, kako bi dugogodišnja praksa konačno mogla da bude promenjena.

Iako je Srbija u prethodne četiri godine izgradila 300 kilometara auto-puteva, u isto vreme je broj vozila na njima povećan sa 37 miliona na blizu 54 miliona prošle godine. Tranzit kroz Srbiju će sa puštanjem u saobraćaj Južnog kraka Koridora 10 i pred skori završetak Istočnog kraka Koridora 10 ka Bugarskoj tek biti povećan.

„Za razliku od prošlosti, infrastruktura više nije glavni problem za brže kretanje ljudi i robe u regionu, već to postaju granične procedure i dugo zadržavanje prilikom prelaska granica“, ocenila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Planirano je da zajam bude operativan u drugoj polovini ove godine, a korisnici sredstava u Srbiji su Uprava carina, „Infrastruktura železnice Srbije“, JP „Putevi Srbije“ i „Koridori Srbije“.

Uz olakšavanje prekograničnog saobraćaja, projekat sa Svetskom bankom, kako je najavila ministarka, obuhvata i razvoj inteligentnih transportnih sistema (ITS) na Koridoru 10 i unapređenje prelaza puteva preko železničkih pruga. Za sprovođenje projekta biće nadležna jedinica pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dok će o finansiranju i ugovaranju radova i usluga voditi računa Ministarstvo finansija.

Kakav će biti novi sistem
Objašnjavajući šta konkretno podrazumeva projekat sa Svetskom bankom, državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Miodrag Poledica za Sputnjik napominje da su pare Svetske banke dobijene za inteligentni transportni sistem na Koridoru 10.

Šta su inteligentni transportni sistemi?

Kako objašnjava Poledica, oni predstavljaju nadgradnju klasičnog saobraćajnog sistema kojim se postiže značajno poboljšanje performansi, odvijanja saobraćaja, efikasnosti prevoza putnika i robe, ali i povećanje bezbednosti i udobnosti putovanja. Nije zanemareno ni smanjenje negativnog uticaja saobraćaja na životnu sredinu. Ukratko, ITS ima za cilj poboljšanje upravljanja saobraćajem, a učesnicima u njemu da budu bolje informisani i bezbedniji.

„ITS omogućava korišćenje navigacionog sistema za pronalaženje najbolje rute na osnovu uslova u realnom vremenu, upozorava vozače na potencijalno opasne situacije na vreme da bi se izbegle incidentne situacije, vodi vozača do praznog parking-mesta, preusmerava saobraćaj u skladu sa uslovima na putu, prati građevinsko stanje mostova, tunela i drugih infrastrukturnih objekata“, precizirao je sagovornik Sputnjika.

On je to ilustrovao primerom saobraćajne nezgode na putu, kada se putem digitalnih informacionih tabli-portala duž puta o tome obaveštavaju vozači na putu i preusmerava saobraćaj na alternativne pravce. Naročito je značajno da se saobraćaj zaustavlja pre ulaska u tunel i time smanji rizik od neželjenih posledica, nagomilavanja saobraćaja u tunelima, što doprinosi povećanju bezbednosti učesnika u saobraćaju, navodi Poledica.

ITS omogućava da ugradnjom senzora duž puta vozači dobijaju pravovremenu informaciju o stanju na putu, kako bi se slanjem informacija predupredile saobraćajne gužve.

Deo zajma će biti iskorišćen za finansiranje i unapređenje 60 železničkih putno-pružnih prelaza železničke mreže, poboljšanjem saobraćajne signalizacije, uređaja za zaustavljanje i napajanje električnom energijom na železničkom prelazu, sve u cilju poboljšanja nivoa bezbednosti.

„Nacionalni prozor“
Pored uvođenja ITS-a i unapređenja putno-pružnih prelaza, projekat podrazumeva aktivnosti na povećanju efikasnosti prekograničnog saobraćaja uvođenjem takozvanog „jedinstvenog nacionalnog prozora“ i elektronske razmene podataka na železničkim graničnim prelazima.

Poledica objašnjava da na području Zapadnog Balkana taj jedinstveni nacionalni prozor predstavlja zajednički cilj za olakšanje trgovine i obaveza u okviru sporazuma Svetske trgovinske organizacije. To podrazumeva i prateću reformu i modernizaciju carinskih službi koje regulišu uvozne i izvozne procedure.

Rešenje, kako napominje, treba da poboljša transparentnost, smanji troškove trgovinskih transakcija, poboljša koordinaciju aktivnosti i skrati vreme potrebno za odobrenje uvoza, odnosno izvoza robe.

Pored toga, projekat će podržati i proširiti novi kompjuterizovani tranzitni sistem. Elektronska razmena podataka na železničkim graničnim prelazima podrazumeva unapređenje odgovarajućih postrojenja, kao i obezbeđivanja opreme za ubrzanje granične kontrole kako bi se ubrzao sâm protok robe.

Sve to će omogućiti veću efikasnost na našim graničnim prelazima, ali imajući u vidu centralni položaj Srbije u Jugoistočnoj Evropi, to će značiti i povećanje efikasnosti transportnog sistema čitavog regiona, zaključio je Poledica.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike