Sve je manje netaknutih šuma

Upravo završeno dvogodišnje istraživanje, koje je vodio Dirk Brajant (Dirk Bryant) za potrebe vašingtonskog „World Resources“ instituta, svedoči o sve manjim površinama pod šumama i sve manjem broju šumskih oblasti koje se mogu smatrati netaknutim. Istraživanje je sprovedeno u Severnoj Americi, Rusiji, Indoneziji, Centralnoj Africi, Čileu i Venecueli, gde je Brajant vršio merenja i beležio uzroke nestajanja šuma. Za mnoge regione za koje se smatralo da su potpuno netaknuti ispostavilo se da su u velikoj meri narušeni delovanjem čoveka, koji krči šume da bi gradio puteve, otvarao rudnike ili, jednostavno, da bi nekontrolisano dolazio do drvne građe.

Pokazalo se da mnoge zemlje imaju odlične propise koji štite šume, ali da se ti propisi ne primenjuju u dovoljnoj meri. U odnosu na istraživanje od pre nekoliko godina, situacija je vrlo dramatična – tvrdi Dirk Brajant. Samo četvrtina šuma na svetu može se smatrati netaknutom, a oblasti za koje se smatralo da su upravo takve više se ne mogu smestiti u tu kategoriju. Šume, koje su, razume se, od presudnog značaja za ravnotežu ekosistema naše planete, svojim nestankom pojačavaju efekte „staklene bašte“ i globalnog zagrevanja.

I UNEP, ogranak Ujedinjenih nacija koji se bavi zaštitom okoline, upozorava na opasnost potpunog nestanka ekološki najvrednijih šuma u narednih nekoliko decenija; naravno, pod uslovom da se ne preduzma akcija širokih razmera i ulože maksimalni napori u cilju očuvanja. U nedavno objavljenom izveštaju naročito se apeluje na 15 država sveta, u kojima se nalazi 80% najvrednijih šuma. Na prvom mestu nalazi se Rusija, kao najbogatija takvim površinama, a slede Kanada, Brazil, SAD, Kongo, Kina, Indonezija, Meksiko, Peru, Kolumbija, Bolivija, Venecuela, Indija, Australija i Papua-Nova Gvineja. Svesne nemogućnosti očuvanja svih šuma i primene mera očuvanja u svim državama sveta, Ujedinjene nacije predlažu koncentrisanje na pomenute zemlje, najbogatije šumskim površinama.

Srodne teme: