Uprkos logici: ljudi žive samo sa jednom polovinom mozga!

Zapanjujuća priča o osobama koje žive relativno normalnim životima sa mozgom koji je većim delom oštećen ili nedostaje, često deluje nestvarno. Međutim, mozak ima neverovatne veštine, jednostavno prkosi logici.

Novo istraživanje o ljudima kojima nedostaju čitave polovine mozga pružilo je uvid u to kako je tako nešto uopšte moguće, otkrivajući izuzetnu sposobnost ljudskog mozga da obavlja više zadataka kada mu određeni delovi nedostaju.

„Skoro da možete da zaboravite na njihovo stanje kada se prvi put sa njima sretnete. Kada sedim ispred računarom i gledam ove MRI snimke koje pokazuju samo pola mozga, i dalje se čudim da oni dolaze od istog čoveka koga sam upravo videla, sa kojim sam razgovarala, koji hoda i koji je odlučio da posveti svoje vreme istraživnju“, rekla je neuronaučnica Dorit Kliman sa Tehnološkog Instituta u Kaliforniji.

Šest učesnika studije prošlo je zastrašujuće postupke uklanjanja jedne od hemisfera mozga tokom detinjstva, kako bi se izlečili od retkih i ekstremnih tipova epilepsije. Procedura se naziva hemisferektomija i koristi se samo ako su napadi „katastrofalni“ ili lekovi nisu pomagali.

„Zaista je neverovatno šta ovi pacijenti mogu da urade. Njihove kognitivne sposobnosti su i dalje izuzetno visoko delujuće s obzirom na to da im nedostaje polovina moždanog tkiva“, rekla je Kliman.

Upoređujući MRI snimke ovih učesnika sa šest učesnika koji su imali ulogu kontrolne grupe, kojima nisu uklonjeni delovi mozga, zajedno sa bazom podataka od 1.482 skenirana mozga, Kliman i njene kolege otkrili su da je obrazac aktivnosti mozga u mirovanju kod učesnika sa samo jednom polovinom mozga, neverovatno sličan mozgu osoba koje poseduju svu moždanu materiju.

Ali tim je otkrio i razliku, učesnici koji su imali hemisferektomiju pokazali su mnogo više veze između moždanih mreža. Ove mreže kontrolišu stvari poput pažnje, senzornih i limbičkih (emocija i pamćenja) aktivnosti i često uključuju obe hemisfere mozga.

Studije ukazuju da su aktivnosti unutar mreže povezane sa sposobnostima poput upravljanja motorikom, dok su veze između mreža ključne za izvršne sposobnosti poput radne memorije.

Ovo povećanje veza bilo je konzistentno za šest učesnika, tako da je, na primer, mreža pažnje pokazala više veza sa vizuelnom mrežom nego inače. Obrasci povezanosti između mreža ostali su isti kao i kod kontrolne grupe, samo su radili više.

„Čini se da su njihove moždane mreže višestruke,“ izjavila je za Njujork Tajms neuronaučnica Marlen Bermen sa Univerziteta Karnegi Melon, koja nije bila uključena u to istraživanje.

Ovo povećanje veze između mreža pokazuje kako preostali delovi mozga nadoknađuju gubitak, kako bi održlii kognitivne funkcije i svest, objašnjavaju istraživači u svom radu.

Oni ističu da zbog veoma male veličine uzorka nisu bili u mogućnosti da uspostave vezu između razlika u aktivnostima mozga i specifičnog ponašanja.

U budućim istraživanjima, tim želi da istraži kako ove moždane mreže rade zajedno da nadoknade oštećene ili nepostojeće delove mozga tokom određenih zadataka, za razliku od stanja mirovanja koja su ovde testirana.

Razumevanje kako naše različite moždane mreže mogu da obavljaju više zadataka putem povećanih veza moglo bi da pomogne naučnicima da otkriju tretmane za druge moždane povrede.

„Koliko god bilo izvanredno, postoje osobe koje mogu da žive sa pola mozga, ponekad vrlo mala lezija mozga poput moždanog udara ili traumatične povrede mozga poput biciklističke nesreće ili tumora mogu imati pogubne efekte“, rekla je neuronaučnica Kliman.

(Science alert)

Napišite komentar